Pretraga

“Njena platna pokazuju uticaj savremenih medija, tehnologija i modnih časopisa. U pogledu izraza, sklona je ekspresionizmu i vizuelnom izrazu koji je negovao Klimt i secesija na prelazu XIX u XX vek.”

Ljubica Jelisavac, istoričarka umetnosti i kritičarka 2001

Beogradska slikarka mlađe generacije Biljana Cincarević na svojim platnima prikazuje kako se zabavlja savremeno urbano društvo. Jakim bojama i jednostavnim, skoro pop-art kompozicijama umetnica oslikava urbanu kulturu, svakodnevne scene života u gradu i odraz vremena u kome živimo. 

Poput Tuluz Lotreka koji je slikao zabave po kafanama Monmartra s kraja XIX veka tako je Biljana hroničar koji beleži noćni život i zabavu svog vremena. Žene, uvek prisutne na njenim slikama, su nezavisne, svesne svojih vrednosti, oslobođene tabua i snažno erotične. Uostalom kao i sama slikarka. Pozitivac, optimista i hedonista po prirodi Biljana često svojom pojavom i stilom izgleda kao da je sišla sa jedne od svojih slika.

Milan Scekic, Art Salon Toronto septembar 2005.

Sećam se…Kada sam prvi put ugledao slike B.C., prvo što sam osetio bio je miris žene. Blago me je opio sekundarni dim sa njenih slika, osetio sam mešavinu letnje noći i alkohola, neke vode u blizini i bademovog ulja. Ali pre svega – miris žene. Bila je to oda ženi, oda životu, žudnja za životom usred autizma, automatizma i otudjenja sveta u kome živimo.

Razmišljam…Da je B.C. živela i slikala u New York-u šezdesetih godina prošlog veka sigurno bi, bar jednom sela na onaj mitski kauč u Warholovoj “Fabrici” u istočnoj 47. uluci. Da je ovo isto radila u XIV veku izazvala bi gnev milanskog nadbiskupa, odmah bi dotrčali lombardijski inkvizitori, svašta bi bilo. I dan danas u nekim delovima sveta rado bi je spalili. Medjutim, ovo je Beograd 2004. epicentar tranzicije i vrlo bitan zalogaj u ishrani novog svetskog poretka. Sve je dozvoljeno!

Petar Miučin, multimedialni umetnik, 2004.

Umetnica nema stega – obraća se erotici na jedan svojstven način. Od blago erotičnih prizora, na prvi pogled, ona pravi zrelo umetničko delo. Ne prelazi granicu. Stalno upozorava. Ukazuje na ono intimno i po malo perverzno u svakom čoveku. Žena je zaboravljena, umetnik je stavlja u prvi plan. Nije boginja ali je snažna i gorda i nadasve lepa. Razgradjuje segmente života u linijama i površinama. Prožimajući svetlosne efekte, upućuje na ženu, na njenu dramu, njena stradanja – a ona je i dalje lepa. I sama slika, kadar omedjen ramom, polje koje je zaposela materija boje, prožeta snažnim odmerenim potezima je u stvari fragment jedne celine koja beleži žovot. Njena lica su izdeljena na svetle i tamne partije. Svetli efekti upućuju na ono najsočnije i najlepše u gestu i pokretu figure. 

Figura prestaje da bude seksualni objekat, postaje misao, zrak i svetlost.

Kroz ova dela prepoznajemo Bulevare, parfeme, koktele i klubove.

Profesor Miroslav Lazović Laza 2001.

Snažno erotične, njene žene su u isto vreme i dokument i cinična opaska na vreme u kome žive  kombinacija erotske agresivnosti i duboke osećajnosti, predstavlja neku vrstu slikarkinog omaža savremenoj ženi, njenom socijalnom, njenom kulturnom i njenom biološkom biću. Njene junakinje su besumnje mlade, i stoga su seksualni objekti, čak i kada žele da budu seksualni subjekti. I zato su uglavnom same, ili okrenute jedna drugoj u istraživanju vremena koje će, kako god da se uzme, biti izgubljeno. Njene junakinje su uhvaćene uvek u trenucima dokolice, samoće, tišine – čak i onda kada je buka plaže ili diskoteke tako evidentna.

Mirjana Bobić Mojsilović, književnica 2003.

Biljanin umetnički fokus kroz četkicu, intenzivnim i vibrantnim bojama izaziva čula i prikazuje filmske kadrove i sekvence skrivenih želja i realnih događaja, stvarajući tako lični board story savremene urbanologije.

Aleksandar Gligorijević, vajar, 2011.