Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Đorđe Krstić
Ljubica Sokić Cuca
Mileta Prodanović
Branko Šenoa
Adam Pantić
Svetislav Vuković
Bogdan Šuput
Nina Radoičić
Vladislav Titelbah
Nadežda Petrović
Samostalna izložba Balše Rajčevića u Umetničkoj galeriji ULUS-a, Beograd 2000.
Autor: Sreto Bošnjak
Najnoviju izložbu skulptura Balše Rajčevića, pod nazivom „Buketi-Hobotnice“ i „Zmije“, valja posmatrati kao rezultat njegovog dugogodišnjeg bavljenja plastičnim umetnostima, ali i kao svojevrstan trag njegovog širokog poetskog i likovno-kritičkog iskustva, Njegova složena kreativna ličnost zaista nije mogla pristati na jednoslojne jezičke iskaze, na jedan medij i jedan kreativni sistem. Na samim počecima svoje skulptorske aktivnosti on je otkrio deo same suštine prirode plastičnog oblika kada ga je izvukao iz konteksta logičke percepcije i nametnuo mu metaforičnu, a potom i simboličku funkciju. Oblik se nije odnosio na ono što predsta vlja, jer je u samoj Rajčićevoj ideji uspostavljanja smisaone vertikale tog oblika ležala jedna alogična i „neprirodna“ namera: da se u gotovom obliku otkriju moguće transformacije njegove materijalne telesnosti pod dejstvom fizičkih i psihičkih sila. Tako je oblik njegove skulpture lišen jedne važne osobine klasične skulpture:nepromenljivosti. Uvučen je u igru privida i lišen funkcionalne uslovljenosti. Imaginacija Balše Rajčevića na taj način se pokazala kao veoma specifična stvaralačka osobina: on nije izvlačio oblike iz nepostojećeg, imaginarnog sveta, već je dejstvom svoje stvaralačke energije uticao na narušavanje, preimenovanje i prefunkcionalizovanje postojećeg reda stvari. I u tim promenama tražio je vrednost izraza koji se nije odnosio samo na pojam estetike ili čiste zakonitosti plastičke forme. Današnja izložba skulptura sažima ranijaRajčevićeva iskustva, ali otvara i neka nova stanja njegove stvaralačke svesti. Od neutralnih, hladnih, industrijski unificiranih plastičnih (PVC) cevi Rajčević gradi neke prividno prepoznatljive („prirodne“) celine koje se transformišu u izvesne organske, biomorfne, animalne ili humanoidne kompozicije. Sve su one prožete ritmovima koji su i deo industrijske logike i osobina živih bića u različitim oblicima ekspanzija. Sve su povezane idejom o mogućoj sintezi prirode sveta ( kao organskih procesa i njihovih psiholoških korelata) i „prirode“ tehnologije kojom se stvara neka sasvim drugačija smisaona funkcija oblika i njegovog mesta u čovekovom svetu. Zato ove skulpture i nisu zatvorene kao pojedinačne skulptorske jedinice, one nisu estetske monade već delovi procesa koji vuče na celovitost skulptorskog iskaza kao veoma složene i čvrsto postavljene ideje. I ne samo to - ni jedan formalni sklop pojedinačne
skulpture ne poklapa se sa sklopm druge, ali sve njih prožima ista izražajna sila: ritam, koji može biti i organski i industrijski. Skulpture su i kompoziciono „otvorene“ - one se rascvetavaju i razlažu kao trake na vetru, ili kao granje drveća i cveća, ili se uvijaju i palacaju kao zmije. A jedno i drugo je posledica žudnje za iluzijom stvarnosti: egzistencija čovekovog sveta više nije sigurna, ni kao iskustvo, ni kao ideja, ni kao moral, ni kao materija. Zato u ovim skulpturama ima strepnje ali i podsmeha, poetske neočekivanosti ali i hladne jednostavnosti. Njihovo belilo nije samo neutralno, ono je izazov percepciji da otkrije i nešto dublje, teže i složenije od konvencionalnih oblika repoznavanja porekla, izvora i utočišta. Važno je napomenuti još jednu činjenicu: sve skulpture na ovoj izložbi tako su međusobno povezane da čine jednu celovitu situaciju asanblaža. Ali i više od toga - svojim dispozicijama, svojom ekspanzijom u svim dimenzijama prostora one i taj prostor čine „eksponatom“. Prostor galerije postaje deo prostora Rajčevićeve originalne skulptorske ideje.
(Predgovor kataloga)
Sreto Bošnjak
Datum objavljivanja: