Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Đorđe Krstić
Ljubica Sokić Cuca
Svetislav Vuković
Bogdan Šuput
Nina Radoičić
Mileta Prodanović
Branko Šenoa
Adam Pantić
Vladislav Titelbah
Vlaho Bukovac
Kolaži, skulpture - Balša Rajčević
Kolaži, skulptureBalša Rajčević je kao ličnost redak fenomen naše likovne kulture. Obrazovan kao akademski vajar, paralelno je stekao diplomu istoričara umetnosti, što je dalo izvanrednu spregu intelektualizma i artizma u njegovim radovima i esejima. Kao pisac likovnih tekstova, nakon započete karijere od 1972. rad je okrunio magistarskom knjigom o vajaru Tomislavu Kauzlariću, a ovih dana pojaviće se i njegova druga knjiga - kompendij eseja o problemima i idejama vezanim za skulpturu. Drugačije rečeno iza ovog autora stoje 350 ozbiljnih tekstova. Ovaj minijaturni ekspoze bio je neophodan da bi se shvatila intelektualna pozadina Balšinog rada, fundirana u delatnom izučavanju likovne istorije, teorije i kritike. Venčavajući unutrašnje postulate istraživača, mislioca i praktičara, manuelnog stvaraoca, Rajčević superiorno pokazuje i osvedočava da je kroz vreme zaturena i izgubljena renesansna ideja umetnika - intelektualca i danas deo etičke visine umetnosti. Umetnici Balšinog tipa, u ovom, našem veku, nisu bili baš omiljeni, kritika je zazirala od umetnika koji zna diskurzivno da misli, kao što ni umetnici obratno nisu nikad u takvoj poziciji - zavisni od kritike. Upravo nam to ukazuje na vrednosnu poziciju ovog autora, onu koja omogućuje kretanje u svim pravcima. Odatle, iz pozicije otklona, pozitivne pomerenosti, i nastale su Balšine antologijske skulpture „koje cure“, tj. formiraju novu predstavu u mediju, a koje su savršeno vladale jugoslovenskom scenom 70-tih. Uporedo sa tim anamorfozama, prostornim iskliznućima, nastala su i površinska, dvodimenzionalna - kolaži. Oformivši tokom rada na prolazu više paralelnih puteva autor je izdvojijo ciklus na temu: „Mozak“, koji pokazuje savršeno tehničko vladanje ovim složenim slikarskim medijem. Radeći velike formate kao da su minijature, Rajčević je stvorio osoben jezik, tehno-ironije, peresiflaže demonske strane savremene civilizacije i ideologija koje su je stvarale. Igrajući se on osu|uje matrice i kodove urbanog užasa, haosa i aglomeracije u radu dimenzije obrnutog znaka, obrnute ikonologije: mozak je simbol bezumlja. Po metodi Ejzenštajnove „montaže atrakcija“ nastali su i drugi kolaži koji svojom organskom, htonskom florom i faunom nagoveštavaju novi ciklus, upravo onaj koji će se vezati za fine prirodne strukture njegovih novih skulptura-proboja. Kao i ranije Balša je naslutio jednu tajnu, jedno iskliznuće vremena. Naime, dok se skulptura i posebno slika istutnjala u 80-tim, postmoderna kao da nije ni naslutila značaj kolaža, savršenog odraza njene metodologije. Kolaž je nevina neotkrivena podsvest ovog doba, a rad Balše Rajčevića upravo otvara tu dimenziju. Ukoliko podržimo ovakva nastojanja imaćemo jedan divan kosmos: kosmos najrazličitijih otkrića, nevino prevedenih u sferu umetnosti iz sfere manipulacija.
„Likovni život“, 1989.
Dejan Đorić
Datum objavljivanja: