Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Đorđe Krstić
Ljubica Sokić Cuca
Mileta Prodanović
Branko Šenoa
Adam Pantić
Svetislav Vuković
Bogdan Šuput
Nina Radoičić
Vladislav Titelbah
Nadežda Petrović
Izložba Balše Rajčevića
Upravo se završila mesečna izložba našeg skulptora i slikara Balše Rajčevića koja je bila prikazana u našem Kulturno - informativnom centru u Parizu. Da je sam slikar tražio najbolje mesto gde da izlaže, ne bi bolje odabrao, jer se naš centar nalazi pored samog Muzeja moderne umetnosti, Bobura, pred kojim se odvija permanentni ljudski vašar ili spektakl pod vedrim nebom, pa to je svakako mesto na kome se u toku dana skupi najviše ljudi u Parizu. Znači, Balšina izložba je “gledala” na taj moderni antički trg, pa nije čudo što je dobar deo tih slučajnih gledalaca navratio da poseti izložbu. Tako je Balša dočekao mnoge posetioce i ljubitelje i naše i strane. Jer, izložba je privlačila pažnju čak i u zaštićenom Parizu svojim koloritom i neobičnošću pravilnih oblika pretvorenih u svoju suprotnost izumom umetnika kao i svako originalno delo.
Branka Bogavac: Balša, da li je ovo Vaš prvi boravak i Vaša prva samostalna izložba u Parizu i šta ona za Vas predstavlja? Balša Rajčević: Prvi put izlažem samostalno u Parizu, ali mi je ovo peti boravak u njemu. Uvek sam boravio oko mesec dana, što potvr|uje da osećam potrebu da mu se često vratim, pa makar i na kratko vreme. Samostalno izlaganje u Parizu, zvaničnom i tradicionalnom svetskom centru umetnosti, je od neprocenjivog značaja za svakog umetnika, pa i za mene. Kako je ova izložba usledila odmah posle prve nagrade za skulpturu kojom sam nagra|en na beogradskom Oktobarskom salonu, ona predstavlja, u izvesnom smislu, krunisanje mog celokupnog umetničkog stvaranja i priznanja.
Branka Bogavac: Koji značaj za Vas kao umetnika ima Pariz?
Balša Rajčević: Pariz je u pravom smislu magičan, neuhvatljiv grad. Zbog svoje ogromnosti i bogatstva sadržaja on predstavlja stalan izazov za radoznale duhove. Impresivno zvuči da se u jednom gradu u istom trenutku odvija gotovo hiljdu likovnih doga|aja, da u njemu živi 600.000 umetnika. Čovek ne mora i ne može odmah sve to da vidi, ali parisko duhovno zračenje se, zbog svega rečenog, odmah oseti u njegovom vazduhu, u celokupnoj atmosferi. Možete li da zamislite kako se oseća umetnik kad zna da je postao deo atmosfere u kojoj istovremeno diše, misli, mašta 600.000 umetničkih duša, gleda 1.200.000 umetničkih očiju. Pariz je pravi umetnički univerzum. Zbog optimalnog pluralizma umetničkog izražavanja koje okuplja u istom trenutku, na jedinstvenom prostoru. Kako sam uvek bio izraziti antidogmatski duh, za mene je pluralizam u umetnosti suština slobodnog umetnič kog stvaranja. Ja sam uvek protiv svakog trendovskog nametanja, protiv svake manipulacije umetnicima i umetnošću, protiv svih centara moći u umetnosti, protiv svakog nasilnog aktueliziranja i unificiranja, najzad, protiv svakog nasilnog inertnog i pasivnog usvajanja umetničkih moda, a za svaki sam ličan, autorski pristup činu umetničkog stvaranja.
Branka Bogavac: Da li sada, dok boravite zbog Vaše izložbe u Parizu, na|ete vremena i za obilaženje umetničkih galerija?
Balša Rajčević: Nažalost, sada moram maksimalno da provodim vreme u galeriji. Zbog poslovne i duhovne komunikacije sa posetiocima. Nikada se ne zna ko može da do|e u galeriju: neki poznati, potencijalni kupac, galerista, umetnički menadžer, novinar, likovni kritičar i sl.
Branka Bogavac: Vi ste, Balša, poznat kao vajar, a sada na Vašoj izložbi vidim izložene i slike i to gotovo u podjednakom broju sa skulpturama. Odkud taj afinitet za slikarstvo i odkad datira?
Balša Rajčević: Do bavljenja slikarstvom ja nisam došao iznenada, preko noći. To je put postepenog sazrevanja. Još u gimnaziji, svi su mi predskazivali slikarsku karijeru. Dobio sam čak i neke nagrade na me|uškolskim konkursima, izložbama. Me|utim, ja se opredeljujem za skulpturu na Akademiji i posle, u dugugodišnjoj izlagačkoj praksi. Ali, interesantno, u mojoj skulpturi je uvek bila prisutna boja: i u prvoj fazi nazvanoj ciklus “Anamorfoza” i u drugoj fazi skulptura svojevrsnih asambalaža sačinjenih od industrijski proizvedenih cevastih elemenata. Boja je prisutna i u mojoj trećoj skulptorskoj fazi ciklusa nazvanog “Prodori” izvedenog u tehnici terakote. I, najzad, ja se vać dvanaestak godina ozbiljno bavim kolažom: često ga izlažem na značajnim grupnim izložbama. Bio sam predstavljen kao kolažista i u nekim užim selekcijama. Kolaž sam izlagao i na četiri samostalne izložbe, a dobio sam za rad u tom domenu i jednu nagradu. Hoću da kažem da je boja, kao naglašeno izražajno sredstvo mog skulptorskog senzibiliteta, nagovestila moje sadašnje bavljenje slikarstvom, a kolaž kao slikarska tehnika, predstavlja prelaznu fazu.
Branka Bogavac: Šta bi mogli da mi kažete o nekonvencionalnoj tehnicii materijalizaciji Vaših slika?
Balša Rajčević: ja pravim sam smesu za modelovanje reljefa na mojim slikama, zatim, u prvoj fazi dugo oblikujem taj reljef specijalnim špahtlama; ne radim po strogo shvaćenim crtežima- predlošcima već pravim velike izmene u toku nastanka dela. Kad želim da mi smesa ispuca - što je, tako|e, u izražajnoj funkciji moje ideje - ja platno izlažem, pod toplotom, procesu naglog sušenja. Zatim dolazi faza slikanja: prvo tehnikom vazdušnog pištolja, zatim dora|ivanje četkom pojedinih detalja i, na kraju, apliciram na pojedinim mestima minerale, pozlaćene ili mesingane sitne komadiće.
Branka Bogavac: Kako bi Vi protumačili i objasnili smisao i poruku Vaših skulptura iz ciklusa “Anamorfoze” koje ste izložili u Parizu?
Balša Rajčević: Taj ciklus predstavlja jednu homogenu celinu svojevrsnih skulpturaobjekata naglašeno konceptualnog karaktera. Radi se o objektima iz repertoara savršenog sveta oblika euklidovske geometrije koje predvodim iz čvrstog, hladnog, krutog i savršeno pravilnog stanja u potpuno suprotno stanje: labilno, bezoblično, omekšalo, rastočeno. Tako dobijam kroz jednu komplementarno objedinjenu formu spoj oprečnih vrednosti. Radi se o univerzalnim binomskim kategorijama veza: klasicizam - barok (po Velflinu, večiti istorijski binomski odnos), geometrizam - enformel, klasicizam - ekspresionizam. Ove binomske kategorije se kroz istoriju, istoriju filozofije i istoriju umetnosti večito ciklični smenjuju i sučeljavaju. Drugim rečima, u tim skulpturama sam pokušao da kroz odnos teza-antiteza, do|em do dijaletičke sinteze. One izražavaju moju ironičnu sumnju upućenu pojmu svakog euklidovskog savršenstva. Uvodeći u savršenu i završenu formu razarajući proces topljenja i anamorfoza, ja, u stvari, otvaram mogućnost promene dejstvom tih procesa, a njegova likovna uloga je da paralelno prati i akcentira promene forme: svojom postepenom kolorističkom gradacijom iz hladnog i tamnog u toplo, usijano i užareno atanje na krajnjim mestima rastopljenih i izobličenih oblika, mestima gde prelaze u kapi ili razliven i cureći izgled.
Likovni život, avgust-septembar 1992, Beograd
Branka Bogavac
Datum objavljivanja: