Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Ivona Pleskonja
Paja Jovanović
Kirilo Kutlik
Aleksandar Cvetković
Adam Pantić
Milenko Šerban
Ivan Šuletić
Milivoj - Miško Pavlović
Ljiljana Drezga
Tamara Đorđević
Osvrt Ljiljane Ćinkul
Autor: Ljiljana Ćinkul (1949)
Umetnička biografija Anđelke Bojović ispunjena je linijom laganog kontinuiteta u kojoj nije bilo jače uočljivih promena i napredovanja a, može se reći, da je ona kao slikarska pojava bliska stvaraocima koji svoje uzore nalaze u iskustvu starijeg koncepta umetnosti i čvršćim akademskim formama. Sudeći po nagradama koje je dobila još kao student beogradske Akademije očigledno da je rano uočen njen talenat - svežina opservacije i izvođačka snaga. Po završenom akademskom školovanju, sredinom osme decenije, kada je prvi put i samostalno izlagala, njeno slikarstvo razvija se kao poetsko-realistička opservacija prizora utemeljenih na snazi doživljaja; ono je u isto vreme lišeno i teško razumljivih znakova i značenja, ni plastičkih ni ikonografskih. I pored nesumnjivih likovnih vrednosti u stvaralaštvu Anđelke Bojović, naglašeno prisustvo emocionalne izražajnosti kao da je potiskivalo aktuelna pitanja slikarskog jezika iza jednoglasnih pitanja o fabuli slike.
Nevelika izložba radova na papiru i slika, nastalih u poslednje 2-3 godine, u galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta, neosporno označava transformaciju u stvaralaštvu Anđelke Bojović. Umetničke ideje vremena polako osvajaju i njen stvaralački prostor i čini se da su na pravi način intenzivirani do sada gotovo utišani i na prethodnim izložbama teško uočljivi stvarni kreativni potencijali njene imaginacije Do nedavno u žiži, takozvana umetnost citata ponovo je aktuelizovana a njen novi problemski okvir, u prelistavanju otvorene knjige istorije umetnosti, postavljen je pred slikarstvo Antoana Vatoa.Ovaj neposredni kontakt Anđelke Bojović sa prošlošću ima svoje logično razjašnjenje u slojevima umetničkog i istorijskog značaja Vatoovog dela ali i u privlačnosti zajedničkog iščitavanja i prepoznavanja atmosfere nostalgije, zakićene lepote i bujnog kolorita. Vato, mag francuskog rokoko slikarstva, svojim delom proročki je anticipirao ideje tipične za naredno stoleće - slikarstvo plenera i impresionizma - a i naše vreme nije ostalo imuno na njegovu izvornu snagu.
Nastojanje Anđelke Bojović da se iskustvo sadašnjosti i prošlosti međusobno provere kroz istorijsko pamćenje Vatoovog dela nije ostalo uzaludno. Izabravši nekoliko poznatih slika velikog majstora - Mecetin, Ukrcavanje na Kiteru, Žil - ona ponire u dubinu njegovog slikarstva tako što sistemom kadriranja razlaže celinu kompozicije u pojedinačne izdvojene detalje. Uočljiva figura Mecetina, koja zauzima centralno mesto izložbe, analizirana je u nekoliko smelo uhvaćenih kadrova u kojima se lako razaznaju pojedinačni fragmenti svirača a ceo, niz ritmički ukomponovanih slika-detalja u osnovi predstavlja optičku i kompozicionu celinu. Fizička stvarnost slike nije identična sa njenom duhovnom stvarnošću pa je istorijski kostim i civilizacijski dekor Vatoovih slika poslužio našem savremeniku samo kао mogućnost za prevođenje karakterističnih tipova iz Komedia del arte, uz ritam i muzikalnost njihovih pokreta, u jedno drugo govorno područje. Ekstatična stanja slikanja u jednom dahu kod Anđelke Bojović ostvarena su manje više jednostavnim sredstvima; ona kombinuje različite materijale - crtež, olovku, pastel sa uspelim kolažnim intervencijama.
Može se na kraju reći da je raskošna dekorativnost galantnih rokoko scena i začaranost atmosfere sačuvala svoju magičnu privlačnost i u neposrednom stvaralačkom komentaru - Anđelke Bojović.
Radio-Beоgrad, III program
НRONIKА, l0.decembar 1990.
Datum objavljivanja: