Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Ivona Pleskonja
Paja Jovanović
Kirilo Kutlik
Aleksandar Cvetković
Adam Pantić
Milenko Šerban
Ivan Šuletić
Ljiljana Drezga
Milivoj - Miško Pavlović
Tamara Đorđević
ANĐELKA BOJOVIĆ
Autor: Ljiljana Slijepčević
Povodom otvaranja ovakve slikarske predstave, najprimerenija je neka poetska verbalizacija impresije pred izloženim delima. Poetska energija Anđelke Bojović prosto se preliva iz ovih dela i svako od nas je oseća i doživljava prema sopstvenim kapacitetima. Poneko se možda i brani od te siline.. Nije lako, pa možda ni lagodno, kada nam iz dubina prostora Vatoovih galantnih svečanosti, tihe muzike i šuštanja svile, ljupke koketerije i diskretnog zavodjenja, umetnica otkrije situaciju uzburkanih strasti, ljubavnih tajni i erotskih želja... To za nas može biti kao "udarac u čelo" — kao što je, recimo, ogoljena Hamletova edipalnost u savremenoj teatarskoj interpretaciji..
Anđelka Bojović nije "preko noći" došla do ovako smelih tumačenja Vatoa. U vremenu upotrebe i zloupotrebe do negiranja vrednosti tradicije i prošlosti, ona je - zahvaljujući postignutom saglasju sopstvene etičnosti, visokog obrazovanja, istančane senzibilnosti, pa i odnegovanog pedagoškog postupka - postepeno sve dublje zalazila i jezički slobodnije tumačila ovu paradigmatsku umetnost Rokokoa.
To se u teoriji naziva i stvaralačkim obnavljanjem, otkrivanjem slojeva prošlosti u samoj sadašnjosti. Ja sam to kod Anđelke opisala kao savremeni prepev, a neke uvažene kolege kao novo aktivno stanje, kao vizuelno čitanje naglas, к kao dijalog dva vremena, dva umetnika, dva ritma... Drugi su, takođe, već ukazali da je umetnica smelom dekonstrukcijom i vivisekcijom Vatoovih prizora istovremeno došla do suština Vatoovg stila i do autentične ekspresije svoje interpretacije.
Tome je prethodilo pomno izučavanje kompozicije, figure, atmosfere i situacije. Da bi naglasila neke njoj značajne elemente, smelo je "rasturila" Vatoove galantne svečanosti -kako je taj postupak slikovito nazvala Bojana Burić. Izvlačenjem jedne figure iz prizora, predimenzioniranjem i kadriranjem detalja, ruke, noge glave, usne, umetnica je stvorila dela koja treba uvrstiti u reprezentativne primere tzv. Novog ekspresionizma u okviru razgranate umetnosti postmodernog doba s kraja prošlog i početka ovog veka.
U plastičkom sloju dela, u njegovoj materijalizaciji, u naslojavanju pigmenta, u akcentovanju i gradaciji bojenih /рrе svega crvenih/ pasaža, Anđelka se, samo naizgled, sve više udaljava od melanholičnim zvukom kamufliranog hedonizma Vatoovih likova aristokrata.
Hrabrim ekspresivnim gestom, koji je odraz oslobođene psihičke energije i kreščendo ovog originalnog likovnog "komentara" Vatoa, Anđelka Bojović je "kroz veliku kapiju" ušla u postmodernistički prostor naše likovne scene.
Ljiljana Slijepčević
Datum objavljivanja: