Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Dragan Malešević Tapi
Milena Pavlović Barili
Adam Pantić
Beta Vukanović
Dušan Otašević
Biljana Cincarević
Paja Jovanović
Anatolij Bajev
Ljiljana Žegarac
Irina Subotić
Grafičko umeće Leka Mladenovića
Autor: Ljiljana Ćinkul (1949)
Izazovno je dodirnuti tajnu bravu nečije umetnosti jer lavirint tog novog sveta inicira u nama zapitanost o konstantama i propuštenim dobrima u (i izvan) umetnosti. Aleksandar Mladenović se formirao u krugu beogradske grafičke škole prihvatajući jedno od njenih temeljnih načela - odnegovani odnos prema tradiciji i klasičnim sredstvima grafičkog medija. Apsoltitna nesrazmera utkana u osnovu našeg postojanja - o kojoj je Ivo Andrić pisao -- kao da je kuminirala pojačana znacima ovog pretrajalog vremena. Možemo li živeti obeleženi strahom? Aleksandar Mladenović pripada generaciji kojoj veo na samom životnom početku izmiče prirodan sled (i red) stvari; kao u dobro izrežiranoj klasičnoj drami na horizontu se sve gušće seku linije života sa linijama smrti dok okolo hodaju ljudi bez krštenica i kućnog broja. Mladenović je potražio svoj zaklon u izazovu stvaralaštva. Duhovne korene svoje poetike on je prepoznao u De Kirikovom metafizičkom slikarstvu ali je ova poznata formula, očigledno, više deo mladalačke naklonosti od koje se Mladenović veoma udaljio dosežući vlastiti izraz.
Projektujući prostore meditativne i melanholične boje, Aleksandar Mladenović razvija svoju dramu poetizovanih monologa. Naše definisanje određenih životnih vrednosti u velikoj meri je određeno mestom i vremenom rođenja. Izuzetna sposobnost da oseti pulsiranje urbanog prostora darovana je Mladenoviću i on je kao znanu vrlinu neguje. Elementi urbane arhitekture – zidovi kao kulise definišu prostor i koncentrišu svetlosni izvor - mogu se iščitavati kao kreativna metafora života čija tajna je nedokučiva. U ovim prostorima oplemenjene jednostavnosti autor nastoji poznatim sredstvima da kaže nešto novo.
Polazeći, pri tom, od premise da jednostavno uvek deluje moćno, njegovu prividnu lakoću i lepotu graficke atmosfere prati majstorska grafička realizacija - duboki tonovi, bogatstvo grafičke materije i rafinirani osećaj za kolorističke gradacije. Sluh da odsvira melodiju velikog monologa sve je istančaniji a duhovno profilisanje njegove umetničke ličnosti sve je očiglednije.
I na kraju ostaje pitanje: da li su za Aleksandra Mladenovića urbani prostori rajski vrtovi ukojima sasvim iščezava Andrićevski osećaj "pustinje dugih časova i praznih dana pred nama"..?
u Beogradu,
11.11.1994.
Ljiljana Ćinkul
Datum objavljivanja: