Pretraga

Kristina Ristić (1973) diplomirala je i magistrirala na FLU, na odseku slikarstvo, u klasi prof. Radomira Reljića. Završila je specijalističke studije na Likovnoj akademiji u Atini 2008. godine u klasi profesora Hronisa Bocoglua. Izlagala je na petnaest samostalnih i preko pedeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu od kojih izdvajamo one na Petom Pekinškom bijenalu umetnosti, Salon des Realites Nouvelles, sajmovima umetnosti u Beču, Berlinu i Atini. Dobitnik je više nagrada za svoj rad, među kojima su nagrada za slikarstvo Niš Art Fondacije, nagrada za crtež iz Fonda Vere i Petra Lubarde, nagrada za slikarstvo iz Fonda Bete i Riste Vukanovića. Njeni radovi nalaze se u kolekciji Makedonskog muzeja moderne umetnosti u Solunu, Filip-Moris Ar Fondacije i brojnim privatnim kolekcijama.



Osnovna tema opusa ove umetnice su svojevrsne dijaloške forme predočene u formi slikarskih diptiha. Parovi imaginarnih individua zatečenih u različitim situacijama poput razgovora, susreta, rečite ćutnje, sukoba ili razmimoilaženja, pretekst su za vizuelnu interpretaciju doživljaja i razmene energije koji tom prilikom mogu da nastanu. U radu Kristine Ristić prevazilazi se tradicionalno polazište u slikanju ljudskog lica, a predstave likova doživljavaju se kao složene metafore karaktera i ljudskih odnosa svedene na reduciran gest i mimetiku. 

                                                                                                                                                                                                              Kustos izložbe: Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti



Interakcija kao potreba, pre nego kao nužnost, kritične tačke susreta, potencijal tog čina sjedinjavanja, saobraćanja, uspostavljanja idealne ravnoteže ili pak sudara energetskih polja dva bića, osnovna je tema ovih radova. Susret uvek podrazumeva neizbežnu razmenu, govor koji ne znači samo saopštavanje vokalnom artikulacijom. Razgovor, ma koliko bio jednostavan ili čak banalan, nosi rizik različitih tumačenja i percipiranja određenih strukturalnih značenja pojedinih reči ili rečeničnih sintaksi u celini. Zanemarivanje jezičkih barijera, ispitivanje mogućnosti saobraćanja među ljudima bez upotrebe usmenog govora kao jedinog sredstva izražavanja, traganje za primordijalnim kodovima ponašanja, problematizuje pitanje sposobnosti savremenog čoveka da artikuliše nasleđene potencijale za neverbalnu komunikaciju i uodnošavanje sa drugim.

                                                                                                                                                                                                                                Sanja Todosijević, istoričar umetnosti



 

Ekspresiji slika i crteža Kristine Ristić doprinosi sloboda s kojom se umetnica kreće kroz sferu nekada striktne razgraničenosti između figuracije i apstrakcije. Danas, kada se ta pitanja više ne postavljaju i kada umetnici smelo koriste nomadsku slobodu preseljavanja i šetnje iz jednog sveta u drugi, Kristina Ristić je odabrala put sinteze: na njenim radovima ravnopravno egzistiraju uveličane forme za koje bismo mogli reći da su u stvari tragovi apstraktnog načina mišljenja, kao i precizne, konkretne forme smanjenih dimenzija. Kroz njena dela velikih dimenzija čitamo da je odnos prema liku isti kao i na crtežima ili skicama manjeg formata, drugim rečima - da su njeni metodi deridijanske dekonstrukcije jedan ozbiljan i celovit sistem kojeg se dosledno drži, sistem na osnovu kojeg njena iščitavanja pojmova i problema mogu da se podvedu u široki raspon istraživanja čovekovog mesta u svetu, ali i u nama samima. Njen instinkt govori o Čoveku, u najširem i najdubljem smislu..

Profesor emeritus dr Irina Subotić, istoričar umetnosti



Iz predgovora kataloga izlozbe Susreti, galerija Astrolavos, Atina, april 2011.