Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Krsto Hegedušić
Arsenije Teodorović
Dragan Malešević Tapi
Biljana Vilimon (Willimon)
Selena Vicković
Tadija Janičić
Ljuba Popović
Mališa Glišić
Cvetko Lainović
Milena Jovićević
Efemerni memorijal
Video - instalacija Dragane Žeravac u Kulturnom centru Beograd od 4. do 20. aprila 2008. godine, pod nazivom Efemerni memorijal.
"Sastavne delove video-instalacije Dragane Žarevac, pod naslovom "Efemerni memorijal", čine dve zasebne projekcije autorkinih ekstremiteta [donjih (nogu u koračanju), snimljenih od strane sâme autorke i gornjih (ruke) , takođe snimljene od strane sâme autorke, na stratištu u Jajincima], objekata, okačenih o plafon galerije, u pravilnom geometrijskom rasporedu: 5 x 13 ("Zloupotreba uživanja") i video zapisa, pod naslovom "Dokument o poseti" (koji se projektuje u drugom delu galerijskog prostora). Na pregradnom zidu između te dve prostorije projektuje se pokretna slika ruke koja nežno dodiruje jednu od nadgrobnih ploča na stratištu u Jajincima (kod Beograda), praćena autorkinim zborenjem ("’Ajde, ustani, ’ajde, ustani"), dok se na pod istog dela galerijskog prostora projektuje pokretna slika autorkinih nogu u koračanju. Na objektima (brushalteri i donji veš) odštmpana je fotografija, koja prikazuje grupu nagih logoraša povedenih na kupanje u jezeru kod Usena, u Norveškoj."Dokument o poseti" obuhvata autorkino putovanje u "trabantu" sa njenim prijateljem od ateljea do Muzeja Banjičkog logora, njihovo nasukivanje u pokušaju da uđu u Muzej i njen pokušaj da snimi stalnu postavku.
Razgovor koji autorka i njen prijatelj vode čitavo vreme za temu ima "koncentracioni logor", u okviru kojeg ona uvodi topos krivica. Svoju najvišu tačku taj razgovor dostiže u trenutku uplitanja ženskog glasa u nj., koji nesuđenim posetiocima pred ulazom, deklamuje čitav niz zabrana, od one da je zabranjeno bilo šta snimati do one da je u Muzej uopšte zabranjeno ući. Tako su nesuđeni posetioci u prostor krivice uvedeni u jednom vremenu i jednom prostoru, čije determinante, po definciji, ne bi trebalo da imaju nikakva posla sa onim što je M. Heidegger nazvao "susret planetarno determinisane tehnike i novovekovnog čoveka", i to kao unutrašnju istinu i veličinu pokretâ: komunizam i nacionalsocijalizam, kojima dodaje jošamerikanizam."
Zoran Gavrić
Datum objavljivanja: 03.04.2008.