Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Zoran Todović: Heterronimus

Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu, Platoneum, organizuje izložbu autora Zorana Todovića, pod nazivom, "Heterronimus - Drugi Saturnov povratak". Izložbu otvara Dejan Radovanović, istoričar umetnosti. Četvrtak, 16. novembar 2017. godine u 18h.

 


Zoran Todović je rođen 1958. godine u Gornjem Milanovcu. Odrastao je u Staroj Pazovi gde je završio osnovnu školu i započeo gimnaziju koju je okončao u G. Milanovcu. Osnovne studije je završio na Fakultetu primenjenih umetnosti, a magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu zaposlen je od 1988. godine gde je počev od zvanja asistenta prošao i sva nastavnička zvanja do zvanja redovnog profesora. Dekan Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu bio je u periodu 2009-2012. Izlagao je na više od 400 samostalnih i grupnih izložbi.


Samostalne izložbe (izbor):


2016. Beograd, Galerija ULUS; 2014. Solun, Helios - Centar za savremenu umetnost / zajedno sa Vanom Urošević ; 2013. Skoplje, Nacionalna galerija - Čifte amam; 2013. Novi Sad, Galerija Rajko Mamuzić; 2012. Beograd, Etnografski muzej; 2012. Čačak, Galerija Risim / zajedno sa Branimirom Karanovićem; 2010. Skoplje, Muzej grada; 2008. Beograd, Galerija Grafički kolektiv; 2008. LJubljana, Muzej grada; 2007. Berlin, Prima centar; 2006. Niš, Moderna galerija; 2006. Kruševac, Narodni muzej; 2005. Beograd, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić; 2002. Beograd, Galerija Haos; 2001. Fonteni sus Boa, Francuska; 2001. Bar, Galerija Velimir A. Leković; 2000. Pariz, Galerija Lik Kirel; 2000. Pariz, Galerija Jugoslovenskog kulturnog centra; 1999. Pančevo, Galerija savremene umetnosti; 1998. Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti; 1992. Beograd, Galerija ULUS-a; 1991. Čačak, Galerija Nadežda Petrović; 1991. Varna, Nacionalna galerija; 1991. Beograd, Galerija Kulturnog centra Beograda..


Nagrade i priznanja (izbor):




2015. Velika nagrada ULUS-a Jesenjeg salona, Beograd; 2001. Grant Polok- Krasner fondacije, NJujork, SAD; 1996. Prva nagrada 4. međunarodnog bijenala grafike, Beograd; 1995. Nagrada 36. Oktobarskog salona, Beograd; 1993. Mali pečat Grafičkog kolektiva, Beograd ; 1992. Politikina nagrada, Beograd; 1990.Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Beograd; 1989. Specijalno počasno priznanje Prvog međunarodnog bijenala grafike, Bopal, Indija; 1989. Zlatna igla ULUS-a, Beograd; 1989. Gran-pri, 5. međunarodni bijenale grafike, Varna, Bugarska; 1986. Medalja za grafiku, Frehen, Nemačka...





Drugi Saturnov povratak




Izložbom HETERONIMUS, Zoran Todović se javlja u zenitu umetničke i životne zrelosti. Prisutan na likovnoj sceni od prve polovine osamdesetih godina XX veka, Todović nikada nije plovio u brzacima glavnog toka, te nije ni završavao u plićacima sa nanosima i naplavinama bujica. Sa druge strane, odsustvo iz jata usporavalo je put do cilja i ostavljalo vremena za ispitivanja, rast i produbljenje iskustava. U finišu šeste decenije života, periodu ponovnog velikog preispitivanja – vremenu drugog Saturnovog povratka, Todović rezimira svoj likovni i životni razvoj i sazrevanje. Tokom celokupnog delovanja u mediju grafike, autor posvećen istraživanju smisla u formi znaka, ideograma, gesta, gesla, strukture, konstrukcije bilo strukturne, bilo semantičke i sklon unutrašnjoj i spoljnoj komunikaciji, iskusio je i primenio mnoge metode i sredstva. Preispitujući i sumirajući sopstvena iskustva i postignuća, shodno svojoj prirodi i etici, zreo umetnik bira metod obimne analize gotovo forenzičke dubine, preciznosti i objektivnosti, radeći in vivo na samom sebi, u tkivu sopstvenog dela. Kao model za pristup bira put koji je svojim delom i delovanjem trasirao Fernando Pesoa pun vek ranije. Formiran na razmeđi zamorene moderne i tek rođene postmoderne, Todović umesno i svesno bira metod koji je ne samo bio generator modernizma u Portugalu i mnogo šire, već i klica postmodernističkog instrumentarijuma preispitivanja i redefinisanja modernizma i tradicije. Pesoin pristup generisanja i samostalnog delovanja heteronima, sa međusobnom komunikacijom ortonima i heteronima, pogotovu konsekventan u meri da ga Todović bira za svoju intro/retro/spekciju, krije opasnost od multipliciranja ličnosti u patološkom smeru, što je iskusio i sam Pesoa, ne dočekavši svoj Saturn da se drugi put vrati. Todović, međutim uz emocionalne, empirijske, istorijske, okultne heteronimije, celovito definisane i autonomno dejstvujuće, kao podršku sebi – ortonimu – sopstvenom delu koje predstavlja slika/konstrukcija/struktura/građevina „Smrtonosni let“ uvodi super ortonim, heteronimski super ego – niz autoportreta sa

intervencijama – maskama, odelima, atributima koji odslikavaju ne samo karaktere, već karikiranjem uvode princip samoironije – klicu i osnovu racija i realističnosti. Ovaj lik DŽokera (Jester) poput saobraćajca, dispečera, ceremonijal majstora, dirigenta... reguliše komunikaciju i saobraćaj ne dozvoljavajući da se celina dela raspadne i raspe, niti da se individualnosti heteronimskih segmenata utope i nestanu. Ostaje, na kraju, pitanje za razmišljanje da li je ovo Drugi Saturnov povratak F.P. ili ustanovljenje novog heteronima oličenog u Z.T.

Dejan Radovanović


 

Datum objavljivanja: 10.11.2017.