Pretraga

Umetnost  je put koji stoji pred nama, ali takav put koji smo mi već nekako prešli, inače se ne bismo znali kretati njime. To je samo jedno od mnogih određenja ove izložbe koje nalazimo u promišljanju i  delu  i koje možemo rekonstruisati iz njegove faktografije ,nauke o umtenosti , istorije umetnosti , filozofije i intuitivnog  misaonog eksperimenta.. U ovom ciklusu  to određenje je i nekako konkretizovano. ”Velika  arkana”  nije samo jedan put, nego se radi o mnoštvu puteva, i to vrlo maglovitih i zamračenih ... Ovde se prelamaju neuralgične tačke , dobra i zla. Tako se explicitno pojavljuje epoha koja svojom faktografijom postavlja pitanje krivice te suočavanje sa sopstvenom odgovornošću i odgovornošću  drugih koji su se u XX veku stekli kao svedoci , koji su se protivili nacistima zbog strašnog zločina koje su počinili . Romi su svakako ostali nemi u saopštavanju svoga stave u najboljem smislu postal su pripadnici “unutrašnje emigracije”. Romsko pitanje je pitanje krivice koje niko nije postavio .

U ovom ciklusu  prenos informacija na bazi siboličke slike  je  ono što razvija i dijagnostikuje postulate u  “slikarskom  postupku” koji nema karakter političke publicistike nego je na delu konzistentno teorijsko razvijanje vlastitih uvida i mogućih solucija problema savremenog sveta transmitovanog  kroz istorijske uzore” korisnika Tarota”  od prve  renesansne škole slikarstva, “Napuljske škole” Antonia Solarija il Zingara  preko Mikelanđela Merizi Karavađa do člana   grupe  “Most”  Oto MIlera.

Reč je o slikama koje svedoče i  razmatraju najdramatičnije političke pa i socijalne promene identiteta (evrpskih identiteta)  koje su se dogodile u period od XIII v do XX v .Umetnost predstavlja  važan element konstrukcije evropskih identiteta ali  i prostor za  otklon istorijskih iskustava što predstavlja veliku opasnost po umetnost. Logično , nameće nepoverenje  u istoriji umetnosti koja dolazi iz pretpostavke opisane projekcije umetnosti kroz istoriju  kao instrumenta  nadnacionalnog poretka, globalnoga ili evropskog...sve jedno.

Sasvim prirodno  ovaj ciklus slika se  suočava  sa pitanjima humanizma, sociologije i antropozofije  U nadi da će se kroz ovaj temat   definicija istorije umetnosti  transformisati  u prošireni pojam  “ ono što je iza slike” otvara se.  prostor nužne revizije onog što je pripisano korpusu nacionalnog umetničkog nasleđa. To je je temat ciklusa “ Tarot, Velika arkana” , simboličke slike koje prenose informaciju o kretanju umetnika kroz pojam Hajdegerove šume sociologija i politika u izmaglici ideja XXI veka, kroz Jaspersov pojam krivice, Bojsov anganžman umetnika u društvu i politici , kroz  Habermasovu identitetsku Evropu  u kolopletu   šumskih puteva od fašizma do komuinizma  bez istorijskog nasledja.



Dr. Zoran Tairović, akademski slikar







Šta je iza slike? O Velikoj arkani Zorana Tairovića

Vladan Jeremić

 

Kako je moguće u doba hiperproizvodnje predstava i inflacije značenja povratiti slici angažman koji je povremeno u istoriji imala i učiniti je kadrom da učestvuje u aktivnoj promeni društvenog tkiva? Odgovor na ovo pitanje opterećuje stvaraoca pozvanog da pronađe sasvim novu metodološku strukturu kako bi se okušao u tom poduhvatu. I ako stvaralac zaista uspe da iznađe adekvatan metodološki arsenal, ni tu neće biti kraj njegovim mukama da izvedeno bude prepoznato u bujici raznih formi savremene umetnosti, koja nam se nudi u konzumerističkom ključu. Savremene umetničke prakse opterećene su dvema naizgled suprotstavljenim standardizacijama, u koje se ukalupljuje poznati svet umetnosti i njemu pripadajući svet slika. Sa jedne strane stoji takozvana savremena participativna umetnost[1] sa svojim standardima tekućih političkih zahteva, identitetskih, liberalnih, ekoloških ili drugih urgentnih stanja, dok sa druge strane zatičemo dizajnirane komade u stvarnom ili, sve češće, virtuelnom prostoru, prodajne stvari koje služe ideologiji tržiša umetnosti, protoku robe i novca.[2] Obe strane trpe maksimalnu standardizaciju i kodifikaciju da bi bile prepoznate u uskom polju umetničke proizvodnje u poznom kapitalističkom društvu u kojem se nalaze. I ma koliko standardizovana savremena umetnička praksa delovala na prvi pogled tehnički bogato i raznovrsno, njena suština je sužavanje simboličke i alegorijske perspektive na nekoliko dozvoljenih stereotipa, omeđenih evropocentričnim poretkom vrednosti, rigidnim kanonom istorije umetnosti i kustoskim menadžmentom.

 

[1] Bishop, Claire, Artificial Hells. Participatory Arts and the Politics of Spectatorship, Verso, London, 2012.

[2] Steyerl, Hito, Duty Free Art: Art in the Age of Planetary Civil War, Verso, London, 2019.







Izložba će trajati od 17. do 28. marta 2022. godine. Radno vreme Galerije ULUS je od ponedeljka do petka, od 12 do 19 časova, kao i subotom od 10 do 14 časova.