Pretraga

U svom izlaganju na upravo održanoj „Rimskoj konferenciji o komunizmu" (http://www.communism17.org/en/) Slavoj Žižek je izneo tezu da opšti nedostatak poverenja u zvaničnu ideologiju u real-socijalističkim sistemima u istočnoj Evropi, nije bio glavni problem tog sistema već njegova osnovna poluga funkcionisanja i održanja. Bila tačna ili ne, ova teza podseća i na današnji fenomen naviknutosti i pomirenosti velikog dela stanovništva sve većeg broja država sa manipulacijama, lažima, nasiljem i uzurpacijom koji održavaju neoliberalnu ideologiju kao vladajuću. Tu vladavinu formalno može da predstavlja tzv. liberalni ili tzv. konzervativni establišment, oba skoro podjednako reakcionarna kada su u pitanju ekonomska ili militaristička politika centralnih zemalja globalnog kriznog kapitalizma ali sa dva lica namenjena striktno aranžiranom izlogu parlamentarne politike: jedno kosmopolitsko, tolerantno i dostojanstveno jer ubeđeno u svoju klasnu, kulturnu ili vojnu superiornost a time i u neizbežnost i neograničenost svoje post-hladnoratovske monopolističke vladavine i drugo, cinično i protestno, iskrivljeno difuznim očajem i besom zbog kontinuirane poniženosti i uvređenosti u areni izolacije i kompeticije, i naizgled spremno na bilo kakve lutrijske opcije ili klovnovske mahinacije, radi bilo kakve promene.

U sličnim ekonomskim i političkim okolnostima nastali su a negde i preuzeli vlast fašizmi dvadesetog veka.

Nastavljajući istraživanje i diskutovanje mogućnosti nEstanka fašizma, razmatraćemo koncept, sadržaj i efekte još jednog umetničkog rada nastalog u opisanim političkim i ideološkim okolnostima, koje su u nizu zemalja Evrope i sveta dovele na vlast manje ili više bizarne političke ličnosti - kao lokalnim uslovima prilagođene eksponente koncentracije kapitala i za njega vezane političke moći.

Rad Živka Grozdanića "Alegorija o premijeru" sastoji od minuciozne verističke izrade, gromke najave i medijski dokumentovane realizacije dramatičnog uništenja nekoliko poprsja premijera Aleksandra Vučića. Takav rad nije mogao proći i nije prošao nezapaženo, tim pre što je, po rečima samog autora, bio namenjen prevashodno pažnji i percepciji medija. Ipak, rad kao da se odigrao unutar svojevrsne slepe mrlje ili "mrtvog ugla" savremenog društva (ne samo) Srbije, smeštenih na ukrštaju iscrpljenosti stanovništva beskrajnim političkim i ekonomskim reformama, prevarama i eksperimentima - i preopterećenosti i korumpiranosti mnenja medijskim senzacijama. Malodušno pristajanje najvećeg dela javnosti na bilo kakve opsene i lakirovke koje koliko-toliko prekrivaju sumorni pejsaž svakodnevice čini da ironija, kritika ili protest podsećaju na mamuzanje iznemoglog kljuseta. Kada i sam pokušaj, kakav god, uzbunjivanja i otpora, po pravilu nailazi na ćutanje i ignorisanje, ili čak budi dodatno nezadovoljstvo, stanje se može razumeti ili kao takvo da slepu mrlju ili "mrtvi ugao" svi u stvari isuviše dobro poznaju tako da dodatna ukazivanja i mamuzanja nisu neophodna - ili kao bespovratan sunovrat demokratskih kapaciteta i društveno-ekonomskog sistema i samog društva koje ga opslužuje i trpi. Iz gorenavedene Žižekove teze promalja se međutim i treće moguće rešenje, po kome su opsene i lakirovke upravo medij svojevrsnog društvenog ugovora, raširenog prihvatanja i participiranja u ideološko-političkom pozorištu iz niza specifičnih pojedinačnih i grupnih interesa, karakterističnih za fragmentaciju, prekarizaciju i atomizaciju postindustrijskog klasnog društva.

Ako se, kao i kod svakog umetničkog dela, upitamo šta nam autor ili autorka saopštava, uočićemo da se možda i sam rad koleba između dva moguća razumevanja problema koji objektivno i subjektivno otvara, dakle između nerazumavanja ili nezainteresovanosti usled otupelosti i mirenja, ili naprotiv, razumevanja i svojevrsne pasivne participacije, kao manje ili više svesno ili voljno izabrane egzistencijalne strategije. Razgovor bi trebao da istraži polje ovog kolebanja, kao polje sukobljenih političkih očekivanja i orijentacija, iz kojih izviru političke formacije i ličnosti pogodne za suočavanje vladajućih elita sa svakodnevnim ishodima njihove „bezalternativnosti".

Video i foto dokumentacija rada dostupna je na internetu.

Više o radu Živka Grozdanića i kratke biografije učesnika možete naći na fb stranici: https://www.facebook.com/events/1299380566772424/

U razgovoru učestvuju: Živko Grozdanić, Voja Bekvalac, Vahida Ramujkić, Svebor Midžić i drugi.

Priprema i moderacija: Nebojša Milikić