Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Zagrebačka serigrafija

Savremena galerija UK Ečka - Zrenjanin , ponedeljak 16.novembar 2009. u 19 časova otvaranje izložbe Zagrebačka serigrafija. Na izložbi će biti predstavljeni radovi petoro autora: Juraja Dobrovića, Eugena Fellera, Julija Knifera, Ivana Picelja i Aleksandra Srneca.

 


Sastav učesnika ove izložbe čine petorica hrvatskih umetnika obimnih opusa i začajnih uloga u umetnosti sopstvene kulture sredine u drugoj plovini XX veka.Među njima Ivan Picelj i Aleksandar Srnec početkom pedesetih bili su članovi grupe EXAT - 51 jedan od čijih izrazitih zasluga jeste zalaganje za legitimnost aspektne umetnosti u ranom postsocrealističkom periodu, Julije Knifer bio je pripadnik predkonceptualističke grupe Gorgona, protagonista radikalnog enformela Eugen Feller bio je blizak ovoj grupi iako ne i njen formalni član, najzad Picelj, Srnec, Knifer i Juraj Dobrović bili su redovni učesnici izložbi internacionalnog neokonstruktivističkog pokreta Nove tendencije koje su između  1961 - 1973. u pet navrata održane u Galeriji suvremene umetnosti u Zagrebu.U preokupacijama sve petorice pomenutih umetnika grafika, odreda u tehnici serigrafije, zauzima značajno mesto, mada oni nisu grafičari po svojoj osnovnoj vokaciji i delatnosti, budući da slikarstvo, objekti, instalacije i ambijenti čine prevashodni, pretežni i najvredniji deo njihovih umetničkih produkcija.Objedinjuje ih sklonost ka apstraktnoj ili možda tačnije konkretnoj umetnosti geometrijskih oblika, minimalizmu, primarnim i planiranim strukturama, pri čemu svakako valja naglasiti da ni nipošto ne čine neku programski okupljenu umetničku zajednicu nego je posredi pet izrazitih individualnosti, dakle umetnika sa zasebnim pojedinačnim koncepcijskim fizionomijama i radnim biografijama , od kojih je svako od njih na svoj način ostvario znatnu izlagačku aktivnost u zemlji i inostranstvu.....


Poisle više decenija od prvobitnog nastanka zagrebačke serigrafije kao specifičnog umetničkog fenomena šezdesetih godina prošlog veka, autori koji donedavno i sve do danas nastavljaju na svojim predhodno zasnovanim idejnim temeljima nalaze se trenutno u znatno izmenjenom društvenom, kulturnom i umetničkom kontekstu.Nalaze se, naime, u statusu zaslužnih klasika kaoko po reputaciji koju istorijski  poseduju, tako i po formalnom jeziku koji genetski i tipološki pripada istorijskom razdoblju posleratnih neoavangardi i poznog visokog modernizma kao krupnim poglavljima umetnosti druge polovine XX veka.Ali to ih, naravno, nimalo ne uskraćuje ne samo u neospornoj vrednosti njihovih umetničkih dometa, nego čak ni u izvesnoj izvan pronađenoj aktuelnosti njihovih problemskih stavova koji se, usred klime totalne nepreglednosti umetnosti na početku XXI veka, poput svih ostalih savremenih izražajnih jezika i postupaka ukazuju kao itekako relevantni podrazumevajući da i danas još uvek ima potrbe da pažljivo budu sagledani oblici i shvaćena značenja ove prefinjene i ujedno seriozne, misaone i ujedno senzibilne, u isti mah izarzito mentalne ali i vizuelno krajnje pročišćene umetnosti petorice ravnopravnih posednika međusobno jasno prepoznatljivih autorskih osobina.


Ješa Denegri


 

Datum objavljivanja: 09.11.2009.