Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

While Rome is Burning

Festival Novih vizuelnih tendencija svake godine donosi izbor video radova koji na različite načine unapređuju savremeni vizuelni izraz u svim disciplinama od filma preko video arta pa do reklama i TV grafike. Iako otvoren i za široku publiku festival je pre svega namenjen profesionalcima.

 


Festival funkcioniše po principu selektora koji odabira temu i radove koji će biti prikazani. Ovo je treće izdanje festivala.Sala na I spratu Doma omladine 20 - 22. decembar Kustos: Jovana Stokić


Subota, 20. decembar

"Pozdrav od ujaka iz Amerike"

 

17:00h

Paolo Canevari, Burning Coliseum, 2006, 4 min

Ant Farm,The Eternal Frame, 1976, 24:15

Paul Chan, Baghdad in No Particular Order 2003, 51min

 


19:00h

Omer Fast, Looking Pretty for God, 2008, 27min

Martha Rosler, The East is Red and the West is Bending, 1977, 20min

Jenny Perlin, View from Elsewhere, 2002, 22min

 


21:00h

Linda Benglis, Now, 1973, 10min

Coco Fusco, Operations Atropos, 2006, 59min

 


Nedelja, 21.decembar

Ženska Posla (I ruševine)

 


17:00h

Sanja Ždrnja, Spirit of the Moment, 2008, 3min

Eleanor Antin, The Adventures of a Nurse (Parts I and II), 1976, 65 min

 


19:00h

Jenny Perlin,

1. Review, 2004, 3min

2. Possible Models, 2004, 10:45

3. Amend, 2005, 5 min

Ryan Trecartin, A Family Finds Entertainment, 2004, 42 min

Sophie Calle, Unfinished, 2005, 30:14

 


21:00h

Paolo Canevari, Bouncing Scull, 2007, 10min

Ursula Biemann, Performing the Border, 1999, 42min

Jenny Perlin, 6 animated films, 2001-2004 


Ponedeljak, 22. decembar

"Pevajuće telo - Utešno Prisustvo"

Umetnost performansa I video

 


17:00h

Martha Rosler, Vital Statistics of a Citizen, Simply Obtained, 1977, 39:12


 

Miranda July, Videoworks: Volume 1 (57:06)

1.Atlanta, 1996, 10min

2.The Amateurist, 1998, 14 min

3.Nest of Tens, 1997, 26:36

4.Getting Stronger Every Day, 2001, 6:30

 

19:00h

Jenny Perlin, Perseverence & How to Develop It, 2003, 14 min

Katarzina Kozyra, Performances

 

21:00h

Hannah Wilke, Hannah Wilke Through the Large Glass, 1976, 10 min

Jelena Tomasevic, Just Kidding, 2008, 9min

VALIE EXPORT, Touch Cinema, 1968, 1:08 min

Ana Prvacki:

1. TENT, QUARTET, BOWS AND ELBOWS, 2007, 4min

2. THE LEAP OF FAITH, 2006, 3:30min

3. THE WILD GOOSE STEP (AND THEN SHE SAID) 2007, 1:45min

4. AT THE TIPS OF YOUR FINGERTIPS (TOWARDS A CLEAN MONEY CULTURE) 2007, 1:38min

5. PAPAIN IS IN, 2006, 2min

6. BLUSHING FOR CIRCULATION, 2008, 3:20min

7.DIY CHIVALRY, 2008, endless loop (5min)

 

Joan Jonas, I Want to Live in the Country, 1974, 25min

 


Sonic environment/ zvučni ambijent:

 

Amuse-Gueule

 

1. That's all behind us now

2. Le dernier pastis

3. I always speah the truth

4. Mixed load...


Dok Rim Gori

(Izložba u vremenu)


Izvesno je da će svaka generacija tvrditi da je upravo njeno doba istorijsko, i kao politički subjekt koji je proživeo mučne devedesete u Srbiji i osam godina pogubne Bušove administracije, ne mogu da uporedim trenutnu sliku sveta koju posmatram iz Njujorka, sa bilo čim u našem dobu. Ne pristajem na jeftina izjednačavanja Sjedinjenih Americkih Država sa Rimskim carstvom, ali ovoliko rušenje poverenja u free market demokratiju i ova tektonskia pomeranja na globalnoj sceni čini se da pozivaju na preispitivanje slike sveta kakva je formirana od pada Berlinskog Zida. Ironično je da se svuda čuje kako je kapitalizam jedino rešenje, ali pitanje je čiji i kakav kapitalizam. Istovremeno, neverovatna količina nade u mogućnost promene na bolje došla je sa ovim fenomenalnim čovekom koji će postati predsednik 20. januara 2009. I dakle, dok Rim gori, izvesno je da će se vatra utišati, ali šta je sa umetnošću? Kako će grad (svet) izgledati posle požara?


Tri konceptualne ravni prisutne su u ovom izboru  u aktivnom preplitanju. To su: američka (US) produkcija, feministički video i video u odnosu na umetnost performansa. Ovaj izbor videa obuhvata četiri decenije postojanja medija. Istovremeno, nema odvojenih istorijskih sekcija, koje bi bile posvećene samo videu 70tih godina dvadesetog veka, već su istorijski radovi kombinovani sa savremenom produkcijom. Ovaj postupak ima za cilj da ukaže na potrebu za istorijskim mišljenjem, i to ne ne samo u pogledu medija. Tako rad legendarnog Ant Farm-a, "The Eternal Flame" iz 1976.godine ima za temu inscenaciju ubistva predsednika Kenedija u Dalasu, pogađajući u srce američkog stvaranja modernog mita.


Prvi dan, ironično nazvan "Pozdrav od ujaka iz Amerike" bavi se videom nastalim u Sjedinjenim Američkim Državama u rasponu od ranih feminističkih radova Linde Benglis i Marthe Rosler, do savremenih radova Coco Fusco, Paul Chan-a i Omera Fast-a. Subverzivnost i nepristajanje na konformizam američkih umetnica iz 1970tih godina svakako da je aktivno i danas. Coco Fusco u videu "Operations Atropos" (prikazanim na prošlogodišnjem Whitney Bijenalu) nudi jedan od najrazornijih prikaza vojnog načina ispitivanja zatvorenika, kroz inscenaciju obuke kroz koju je umetnica sama prošla kao "osumnjičena osoba". Fusco je unajmila bivšeg vojnog inkvizitora koji ju je obučavao o tehnikama ispitivanja, tako da je ona na svojoj koži doživela kako je biti zatvoren i ispitivan.


Drugi dan, pod nazivom Ženska Posla (i ruševine), ima u fokusu feminističku umetnost. Prošlogodišnja Dokumenta u Kaselu su nas podsetila koliko su radovi umetnica iz 70 -tih godina dvadesetog veka i dalje aktuelni,a nezasluženo nepoznati savremenoj umetničkoj publici. Osim legendarnih avantura Eleanor Antin, "The Adventures of a Nurse" iz 1976. godine, na programu su radovi savremenih umetnica Jenny Perlin, Ursula Biemann i Sophie Calle, kao i radovi umetnika koji nisu žene. Rad Paola Canevarija "Bouncing Scull" iz 2007.godine snimljen je u Beogradu na ruševinama u Nemanjinoj ulici i snažan je prikaz posledica razaranja. Trecartinov video koji nudi žensku domaću atmosferu potvrđuje da "Ženska posla" ne treba shvatiti kao manje vredna od "muških poslova" kao što je to na primer, ratovanje - aktivnost koja za sobom ostavlja ruševine. "Ženska posla" ovde ima za cilj da podvuče potrebu da se ženska delatnost i osećajnost ne tretira kao odvojena od opšteg, ljudskog bivstvovanja. Film Ursule Biemann, "Performing the Border" posvećen je seksualizaciji Meksičko-US granice i tretiranju žena kao robe u seks industriji, između ostalog. Utopijski signal ovog naslova "Ženska posla" poziva na ravnopravniju raspodelu poslova i kapitala, koji bi, u najboljem slučaju, sprečio nastajanje novih ruševina.

 

Treći dan, pod nazivom "Pevajuće telo - Utešno Prisustvo"  ima u fokusu umetnost performansa. Video umetnost je prerastao samo format dokumetnacije efemerne umetnosti performansa i performans umetnici produbljuju značenje medija u ovom smislu. Američka pionirka performansa i videa Joan Jonas počela je istraživanja beleženja performansa još početkom sedamdesetih godina. ("I Want to Live in the Country" iz 1974.godine). U ovoj deceniji, poljska umetnica Katarzyna Kozyra pronalazi različite načine da zabeleži svoje performanse, i ovo je prilika da se vidi više njenih postupaka reprezentacije njenog specifičnog "pevajućeg tela." Žensko telo kao faktor uznemirenja prisutno je u legendarnom radu ispred Duchampovog rada Hannah Willke "Hannah Wilke Through the Large Glass" iz 1976.godine, kao i u novom radu Jelene Tomašević "Just Kidding". Protivteza svakom uznemirenju jeste mogućnost utehe koju ženska prisutnost nudi u polju reprezentacije. O tome svedoče performativne akcije umetnice Ane Prvacki, koja će ovde imati premijeru svojih radova.




"Racionalne" iluzije iz poslednjeg reda bioskopske sale

Svidela mi se izjava brazilskog konceptualnog umetnika Cilda Meireles-a, koji kaže da mu se sviđa što se ne nalazi u centru umetničkih zbivanja, i dodaje da je mnogo je zanimljivije gledati bioskopsku predstavu iz poslednjeg reda  jer tada vidite i svu publiku ispred sebe kako se ponaša dok gleda. Odlično bi bilo ovaj "poslednji red bioskopske sale" pretvoriti u naš adut, mesto koje može da vidi one iz prvih redova, koji ne obraćaju pažnju na nas, ali ih mi kritički posmatramo, i naravno uživamo u predstavi. To su, dakle, mogućnosti koje nudi ovaj šarenoliki izbor video radova: dok Rim gori, uživajmo u predstavi, ali mislimo o obnovi i izgradnji! Dok Rim gori, nadamo se da je promena nabolje moguća, da ćemo mi moći da učinimo te promene - tihim prisustvom erosa umetnosti.

 

Slavoj Žižek je nedavno ovako formulisao ogroman potencijal iluzija i nade u političkom delovanju: "Ništa nije odlučeno Obaminom pobedom, ali ona proširuje našu slobodu i samim tim, domet naših odluka. Šta god da se desi, ona će ostati znak nade u inače mračnim vremenima, znak da poslednja reč ne pripada realističkim cinicima, sa levice, ili desnice." (Slavoj Zizek, "Use Your Illusions," London Review of Books, 14. nobembar 2008)

"Racionalnim" iluzijama je i posvećena ova izložba u vremenu.

Beograđanka, trenutno bazirana u Njujorku, Jovana Stokić je kustos i istoričar umetnosti.


 

Datum objavljivanja: 15.12.2008.