Pretraga

 



Ciklus „Vreme” Vukašina Delevića, uslovno rečeno, čine dve vrste fotografija. Jedno su pejzaži, mahom magle i neba, koji bi se možda zajednički mogli nazvati, onako prustovski, traganjem za izgubljenim vremenom, jer nas crno-bela tehnika uz poigravanje svetlošću vodi u potpuno vanvremenski prostor, po mnogo čemu fantazmagoričan. Od sunca koje se probija kroz oblake, uzburkane vode i još uzburkanijih vidika, ispresecanih ponekom jednako nestvarnom građevinom, simbolika protoka vremena, ali i preklapanja vremena i prostora, neminovno budi snažne emocije.



Međutim, ta emotivna dimenzija dodatno je naglašena onom drugom grupom fotografija, koja bi se u ovom toku misli mogla definisati kao ponovo pronađeno vreme. Slike ljudi, uz poigravanje višestrukom ekspozicijom, stvaraju utisak neprekidnog kretanja, stalnog komešanja i previranja čovečanstva, opet izmešteno negde potpuno izvan opipljive realnosti. I upravo zbog te neuhvatljivosti, iz čitave serije fotografija provejava pre svega misao o neograničenosti, pa samim tim i čistoj, nesvodljivoj slobodi. Da li je to metafora ljudske misli, duha, ili pak čistih nepatvorenih osećanja, na kraju nije ni bitno – za svakog od nas će biti drugačije – ali bitan je osećaj koji se kod posmatrača budi, osećaj snage i dinamike, neprestanog kretanja unapred i nežnog, pomalo maglovitog optimizma.



Kreativnost koja stoji iza serije „Vreme” neminovno je i u nagoveštaju… Samim tim što nijedna fotografija ne pruža definitivne odgovore, ali navodi na razmišljanje i omogućava nam vlastita tumačenja brojnih slojeva značenja koji se tu mogu utkati, baš kao i što su i ljudi na tim fotografijama neuhvatljivi i višestruki, Vukašinov svet predstavlja jedinstvenu kombinaciju umetničkog i prisnog, izgubljenog i ponovo nađenog vremena.



Miloš Grujović



 



Rođen je 1993. godine. Umetničko obrazovanje započeo je u Srednjoj umetničkoj školi u Kraljevu, na smeru za restauraciju i konzervaciju. Školovanje je nastavio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na katedri za fotografiju, a 2016. odabran je za program razmene studenata i semestar je proveo na Akademiji lepih umetnosti i dizajna u Bratislavi. Diplomirao je 2017. godine.



Još na početku studija, 2013. godine, Delević je dobio prvu nagradu na Godišnjoj izložbi mladih u Kulturnom centru Kraljeva, gde i započeo izlagačku aktivnost. Izlagao je na četiri samostalne i 25 kolektivnih izložbi. Samostalne projekte predstavio je u Modernoj galeriji u Lazarevcu, Velikoj galeriji Alternativnog umetničkog centra „Kvaka 22” u Beogradu, Galeriji „Čedomir Krstić” u Pirotu, Kulturnom centru „Ribnica” Kraljevo. Godine 2017. „The Biennial Project” iz SAD-a uvrstio je Delevićev rad u svoju prezentaciju mladih talenata na Venecijanskom bijenalu. Istaknute kolektivne izložbe autora su i XX Prolećno anale u Čačku, Irski festival u Ustanovi kulture „Stari grad” u Beogradu, „Athens Open Art” u Galeriji „Art Number 23” u Atini, „Gif for Fuse” u Hrvatskom domu u Karlovcu i dr. O Vukašinovom radu pisali su američki umetnički blogovi, crnogoski mediji, kao i domaća „Politika” i časopis „RePhoto”.