Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Vinča - praistorijska metropola

Stogodišnjica arheoloških istraživanja je prilika da se , kroz izložbu Vinča – praistorijska metropola iznova ukaže na vrednost i značaj ovog nalazišta.Galerija SANU,Knez Mihajlova 35, od 24. oktobra.

 


Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Narodni muzej u Beogradu, Muzej grada Beograda i Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti su prepoznali zajedničku obavezu da istraživački kontinuitet pretoče u zanimljivu sliku o jedinstvenom nosiocu identiteta Beograda. 


Predstavnicima medija će o Vinči - praistorijskoj metropoli govoriti: Bojan Kovačević,  direktor Muzeja grada Beograda, mr Biljana Đorđević, operativni direktor Narodnog muzeja u Beogradu, dr Dubravka Nikolić, šef Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta i jedan od autora izložbe i Stevan Đuričić, konzervator u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta i jedan od autora izložbe Vinča - praistorijska metropola


 


U vreme kada je Miloje M. Vasić započeo prva iskopavanja u Vinči nije mogao ni da nasluti da će ostati upamćen kao arheolog koji je svetu podario otkriće metropole iz kamenog doba, stare više od sedam hiljada godina. Tokom jednog veka istraživanja ispostavilo se da je u deset metara debelom kulturnom sloju, kao u nekakvom prirodnom medijumu, ostala zabeležena povest koju su na ovom mestu stvarale desetine generacija žitelja praistorijske Vinče. Na nekoliko sati hoda od ušća Save u Dunav, u ustalasanom krajoliku koji stvaraju šumadijski obronci pre no što potonu



u veliku reku, smestilo se naselje drevnih zemljoradnika. Oni su ovde živeli hiljadu godina, koristeći izdašne blagodeti koje im je okruženje pružalo. Bila je to nezaobilazna raskrsnica za sve koji su putovali po teško prohodnim balkanskim predelima, donoseći sa sobom deliće drugih kultura i čineći da Vinča postane središnja tačka jugoistočne Evrope. Iako slojevi u Vinči predstavljaju bogatu riznicu za proučavanj raznih perioda praistorije, kao i srednjovekovne epohe, zahvaljujući nalazima iz neolitskog doba, a pre svega zbog bogatstva antropomorfne plastike, Vinča je zauvek ucrtana na mapu svetske kulturne baštine. Od kada su 1908. godine prve figurine iz Vinče osvanule na stranama najprestižnijih svetskih ilustrovanih listova, nije prestalo interesovanje za otkrića sa ovog lokaliteta. Vek arheoloških istraživanja samo je jedan tren u višemilenijumskom životu Vinče, ali je ispunjen čitavim profesionalnim karijerama nekoliko generacija arheologa.



Izložba Vinča - praistorijska metropola usredsređena je upravo na neolitsko razdoblje u Vinči, koje je postalo sinonim za najzrelije etape ove epohe, tokom kojih je čovek postao proizvođač hrane i započeo svoje osamostaljivanje od ćudljive prirode. Ona je pokušaj da se rasvetli vreme u kome su Vinčanci postavljali temelje za razvoj budućih evropskih civilizacija. Izložba nudi svu raskoš jednog davno minulog doba, prikazuje trud i razvoj srpske arheologije, ali i današnje generacije, koje baštine prostor na kome su Vinčanci živeli, opominje da čuvaju, dalje proučavaju i prezentuju ovaj nezamenjivi dragulj evropske civilizacije.


 


Portfolio Narodni muzej u Beogradu


 

Datum objavljivanja: 22.10.2008.