Pretraga

"Vizuelna umetnost smatrala se sredstvom za ,izražavanje’ doživljenog. Danas je ona, posebno kada je u pitanju rad Slobodanke Stupar, tehnološki kanal za prenošenje autorovih optičnih senzacija i dekonstruisanih narativa. Na gledaocu je da posle primanja vizuelnog (i zvučnog) nadražaja rekonstruiše integrisani verbalni i vizuelni jezik izražen rečima, zvukom i pokretom. U tome mu pomaže izuzetna jednostavnost, zapravo ,čitljivost’ ovih radova koji komuniciraju na vizuelnoj osnovi sa krajnje jednostavnim elementima. Njihovo razumevanje nije opterećeno tehnološkim ili značenjskim enigmama koje je Slobodanka Stupar vrlo svesno i vrlo prilježno izbegla, već upravo na uspešno stabilizovanim osnovama smisla.

Kako vidimo, centralni kreativni poriv Slobodanke Stupar jeste sinteza reči i slike, proces stvaranja verbalne ikone, zapravo traganje za nečim što se nalazi između njih, a ispod je kreativnog subjekta (sub-jektum, za kim se i traga na ovoj izložbi, na šta ukazuje i njen naziv) autora, a iznad značenja oblika tj. njegove vidljive i retoričke pojavnosti. Tu se autorka potpuno naslanja na Deridino tumačenje dekonstrukcije jezika, sada prevedenog u sliku i vizuelnu predstavu koja gradi posmatrani prizor." Iz teksta Jovana Despotovića, objavljenog na Trećem  programu Radio Beograda 25. februara  2011.