Pretraga

Aktuelni izložbeni projekat Svetlane Volic pod nazivom "Non Finito”, koji se u četiri sukcesivna i donekle međusobno dopunjujuća prostorno specifična segmenta odvija u izlagačkim prostorima u Beogradu i Pančevu biće povod da se sa autorkom razgovara o načinima na koje je ona do sada u svom umetničkom radu koristila video zapise. Da podsetimo, trenutno možete uživo videti “Pasaž 2: Gde prestaje svet", postavku koja je u toku sve do desetog aprila u Salonu MSUB, a od ponedeljka 20. marta i “Pasaž 3: Kad zidovi postanu mekani” u Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva. Zajedno sa prvim pasažem, koji do pre mesec dana bio postavljen u Galeriji 73, i četvrtim, koji će uskoro biti realizovan u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta, oni čine konceptualno zaokruženu celinu u okviru koje se video projekcije ne pojavljuju samo kao medijska sredstva za prikazivanje toka pokretnih slika, već i izvori svetla kojim ističe neke od karakteristika upravo tih specifičnih prostora, aktivirajući ih na način koji ih pretvara u ambijente. Mesta na na kojima se pasaži realizuju zadobijaju karakter svojevrsnih oaza za meditaciju, izolovanih od gradske buke i lišenih one vizuelne zagađenosti kojoj nas i elektronski i štampani mediji konstantno izlažu. Pokretne i statične slike (fotografije) kojima se ta mesta punktiraju pojavljuju se kao vizuelni ekvivalenti mentalnih stanja autorke, kao i njihovi medijatori u odnosu sa publikom. Sakupljene su na putovanjima, ali sasvim usput i izvan svih onih konteksta koje bismo od putopisnih slika očekivali da ožive. One su i dekontekstualizovane i lišene prepoznatljivih značenja. Ne usmeravaju na bilo šta spoljašnje i običnom iskustvu strano, već navode posetioce da se okrenu sebi i suoče se sa nestabilnošću životnih i umetničkih procesa. 

Svetlana Volic čak i namenske video projekcije, koje radi za pozorište, ili kao vizuelne segmente koji ulaze u sastav nekih kompleksnih višemedijskih instalacija rađenih u sadejstvu sa drugim autorima, osmišljava i realizuje na potpuno autorski način. Iako često imaju vrlo striktno mesto u dramskoj strukturi koja se razvija kroz pozorišni komad ili kroz način na koji se publici odvija neki prostorni narativ, one nikad nemaju samo ilustrativni karakter, niti deluju naturalistički. One su ili komplementarne segmentima koje drugi autori realizuju, ili su u kontrapunktu sa njima. To jest, nisu nikada postavljene u podređen položaj, svedene na tehnološki nivo, samo da bi se čitanje nekog dela olakšalo, te, stoga, niti potcenjuju publiku, niti joj podilaze, već je dodatno aktiviraju i navode na to nađe specifičan lični način doživljavanja i tumačenja specifičnog dela.  



Svetlana Volic rođena je u Beogradu 1974. godine. Diplomirala je i magistrirala slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Čedomira Vasića. Od 2014. godine zaposlena je na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu u zvanju asistenta, na kom pohađa i doktorske umetničke studije (mentor prof. Mileta Prodanović). Izražava se kroz različite medije: slikarstvo, video, video-instalacije, fotografiju, grafički i scenski dizajn. Realizovala je 11 samostalnih izložbi i učestvovala na preko 60 grupnih izložbi, simpozijuma i festivala u zemlji i inostranstvu (Makedonija, Češka Republika, Crna Gora, Estonija, Letonija, Mađarska, Bugarska, Italija, Grcka, Kanada, SAD i Nemačka). Realizovala je 18 video-instalacija za različite pozorišne predstave. Dobitnica je stipendije fondacije CEC ArtsLink, Njujork, SAD, 2013. Njeni radovi nalaze se u stranim i domaćim kolekcijama.