Pretraga

CIKLUS: Umetnost i ekokritika 06

TEMA: Gzavijer Kortada - rad sa lokalnim zajednicama

Projekcije video dokumentacije radova i njihova kontekstualizacija

Radove predstavlja i kontesktualizuje Stevan Vuković

https://skc.us17.list-manage.com/track/click?u=fc862aa2eedcd5b398297db3e&id=e0dfa07505&e=4f461fd84e

Nastajanje izložbe-rasadnika, kojom se diseminiraju i propagule mangrov drveta i svest o ekologiji.





 Gzavijer Kortada - participativni eko radovi





Gzavijer Kortada je profesor umetničkih praksi na Univerzitetu Majami, na odseku za umetnost i istoriju umetnosti, i stalni rezidencijalni umetnik u javnom parku prirode i umetnosti Pinecreast Gardens, koji je osnovan sa ciljem da slavi, kultiviše i očuvava bogato botaničko nasleđe južne Floride, i razvija naučne i umetničke sadržaje koji se tog nasleđa tiču.



Nakon studija umetnosti Gzavijer Kortada je doktorirao prava, i vodio je javni centar za proučavanje i prevenciju maloletničke delinkvencije. U okviru rada sa maloletnicima sklonim delnkventnom ponađanju vremenom je počeo da primenjuje uključivanje umetničkih praksi, poput slikanja murala, u povezivanju tih maloletnika sa lokalnom sredinom iz koje potiču. Umetnički po formi, po sadržaju su ti murali bili usmereni ka podzanju svesti o problemima nasilja i zavisnosti od narkotika, i, kako je on to iskazivao "zaceljivanju rana" u u tkivu deprivilegovanih društvenih zajednica kojima su mladi ljudi skloni delenkvenciji mahom pripadali. Vremenom je bio pozivan da taj metod primeni izvan hispanoemeričke zajednice Floride, kojoj i sam pripada, te je počeo da radi radionice, i putem njih generiše participativne umetničke radove, koje je izvodio sa sličnim  tipom učesnika u Madridu, Johanesburgu, Fritaunu u Sijeri Leone, Port Luisu na Mauricijusu, Dar es Salamu u Tanzaniji, i  drugim gradovima u

kojima bi naišao na pozitivan odjek svojih metoda.



Od dvehiljadite potpuno se posvetio participativnim umetničkim radovima, u projektima koji koriste postupke razvijene u okviru savremene vizuelne umetnosti da bi inspirisao članove lokalnih zajednica na zajedničke aktivnosti na rešavanju problema koji muče. Kao glavni fokus tom kontinuiranom procesu vremenom su se iskristalisali ekološki problemi, koje prevazilaze sve etničke, društvene i kulturološke barijere, i tiču se svih pripadnika neke teritorijalno određene grupe ljudi jednako. U tom smislu, glavni akcenat njegovih projekata nije nikad bio na poreklu i poreklom defninisanim pripadnostima, već na budućnosti teritorijalno određenih zajednica, u odnosu na prirodno okružje i socio-ekonomske kontekste kojima su one definisane.



Koristeći potencijal umetnosti da neposredno utiče na različite ciljne grupe, Gzavijer Kortada teži da edukuje i inspiriše članove zajednica sa kojima radi da se udružuju u preispitivanju načina na koje mogu pristupiti rešavanju zejedničkih problema. Pritom uvek upozorava na sledeće:



"Kada koristimo umetnost i kulturu da bismo izgrađivali zajednice, često zaboravljamo da glavni resurs u tom procesu nije program koji osmišlajvamo, niti predmeti koje proizvodimo, pa čak ni ideje koje generišemo. To su sami ljudi. Mi nekako zaboravljamo da je umetnost koja se stvara u suštini njihova; da su oni za veoma dugo vreme nešto tako već sami stvarali na intuitivan način da bi se bolje međusobno povezali".

Fascinacija ovog autora mangrov drvećem počela je još u njegovom detinstvu kada je prvi put video propagulu (plutajuću klicu) mangrov drveta u vodi zaliva u kome se igrao. Budući da je potekao iz porodice imigranata sa Kube, on je u toj propaguli video metaforu migranta, koji pluta ka nekoj novoj obali na kojoj će pustiti korene i doprineti diverzitetu i blagostanju zajednice u koju će sa tamo uključiti. Mnoštvo njegovih projekata razvijanih od 2006. nadalje koristi se i tom metaforom, ali i samim propagulama, čiju proizvodnju je razvio u saradnji sa Garijem Milanom, programskim direktorom restauracije habitata državnog departmana zaštite resursa životne sredine Majamija. Obzirom da je još 1996 ta američka država donela zakon o zaštiti šuma mangrova, ovaj Kortadin projekat je prepoznat kao relevantan i značajan za lokalnu zajednicu, posebno stoga što uglavnom uključuje one segmente stanovništva koji se inače manje prepoznaju kao  nosioci misije očuvanja životne sredine, iako je to u

stvari u njihovom neposrednom interesu, poput srednjoškolaca, vlasnika manjih biznisa na obali i stanovnika prigradskih naselja čija nadmorska visina ih čini veoma podložnim poplavama  u slučaju podizanja nivoa mora usled globalnog zagrevanja. Mnogi kritičari su u tom Kortadinom odustajnju od dominacije likovnosti, koja je bila ključni aspekt rada u njegovim ranijim participativnim projektima, čiji je finalni razultat uglavnom bio neki mural sa predstavnim sadržajem koji se neposredno ticao zajednice sa kojom je sarađivao u njegovom osmišljavanju i realizaciji, videli značaj pomak ka vremenski određenoj umetnosti, instalaciji i socijalnoj skulpturi, a svi oni učesnici u projektima koji nisu vladali tradicionalnim likovnim tehnikama su zajedničkom radu pristupali sa mnogo više samopouzdanja i sa jačim osećajem da se taj projekat upravo njih tiče.

https://skc.us17.list-manage.com/track/click?u=fc862aa2eedcd5b398297db3e&id=f77006f63f&e=4f461fd84e

Pomak u Kortadinim projektima u poslednjih dekadu i po uključivao je odustajanje od predstavnog elementa njegovog rada, prisutnog u muralu koji je bio inspirisan načinima na koji mangrov drveće proizvodi ekosistem. U refleksiji na taj rad, on je upravo preko puta tog murala krenuo da sa lokalnom školskom decom sadi mangrove. Mnogi kritičari su pozdravili to Kortadino odustajnje od dominacije likovnosti, koja je bila ključni aspekt rada u njegovim ranijim participativnim projektima. Odustajanje od predstavnog sadržaja, koji se neposredno ticao zajednice koja je učestvovala u njegovom osmišljavanju i realizaciji uzrokovalo je znatan pomak ka vremenski određenoj umetnosti, instalaciji i socijalnoj skulpturi, a svi oni učesnici u projektima koji nisu vladali tradicionalnim likovnim tehnikama su zajedničkom radu od tada ipak pristupali sa mnogo više samopouzdanja i sa jačim osećajem da se taj projekat upravo njih tiče.

Jedan od prilično specifičnih izvora projekata Gzavijera Kortade koji se tiču globalnog otopljavanja bile su njegove posete južnom i severnom polu, gde je radio instalacije koje su tematizovale fenomen pomeranja polova i izvodio performanse koji su te naizgled potpuno pustošne predele svrstavali u okrilje prirode.Tada je počeo da mapira odnos ljudskog i geološkog vremena, i da se koncentriše na perspektivu iz koje se doba antropocena nužno sagledava kao davno prošlo doba.

https://skc.us17.list-manage.com/track/click?u=fc862aa2eedcd5b398297db3e&id=82124074c2&e=4f461fd84e

"Pisma budućnosti" su participativni projekat Gzavijera Kortade, osmišljen 2019, i izvođen mnogo puta od tada. Sastoji se iz otvorenog poziva za pisanje otvorenih pisama nekome ko će jednoga dana, u budućnosti, biti podvrgnut posledicama globalnog otopljavanja, i čija će pozicija umnogome zavisiti od toga šta ćemo mi  u našem vremenu uspeti da uradimo da negativne segmente tog procesa što je moguće više obuzdamo. Pisanjem tih pisama horizont brige za okruženje se proširuje na vremena koja naše generacije neće doživeti, ali koja će nositi tragove svih naših današnjih činjenja i nečinjenja. U formi se donekle nadovezuje na ranije Kortadine projekte participativnog slikanja murala sa različitim segmentima stanovnštva, ali je oslobođen zahteva za likovnošću i usmeren na samu poruku koja se šalje u budućnost.