Pretraga

„The Yes Men“ u kategoriju ekokritike ulaze time što, već po sopstvenim rečima, „usmeravaju pažnju na opasnosti ekonomskih politika koje pravo kapitala stavljaju ispred prava ljudi i okoliša“. Pa ipak, na nivou pojavnosti rada, oni primenjuju pravila mimikrije, a ne direktnog sučeljavanja. NJihovi radovi takođe kao prostor izvođenja obično ne koriste muzejsko-galerijski sistem, već one skupove na kojima se susreću predstavnici velikih kompanija, sa preduzimačima koji im nude svoje nove projekte, i sa predstavnicima javne uprave koja se u te poslove ugrađuje. Na primer, jedna od tih njihovih infiltracija bila je na GO Ekspo, najvećoj kanadskoj godišnjoj konferenciju predstavnika naftnog biznisa, da bi im naizgled sasvim ozbiljno predložili da ubuduće, da bi se u kriznim situacijama energetska politika zemlje pokazala održivom, počnu da nalaze sisteme koji bi „pretvarali milijarde ljudi koji umiru u naftu“. Projekat su nazvali „Vivoleum“, a tokom predstavljanja delili su komemorativne sveće i ponude da se tela doniraju u tako korisne svrhe. U projektu pod nazivom „Lopte za preživljavanje“, predstavljenom na ovoj fotografiji, oni su na skupovima stručnjaka u oblasti osiguranja predstavljali odela koja navodno štite od velikog broja nepredvidivih nedaća - od povećane radijacije, poplava, pa i do visokih temperatura i suša, poigravajući se na taj način sa opšteprisutnim fantazijama o nekim ad hok rešenjima koje pojedinca čine imunim na sve njih.