Pretraga

Agneš Deneš je svom radu još krajem šezdesetih godina prošlog veka dala usmerenje ka radu sa sadnim materijalom u, kako je kasnije pisala, „komunikaciji sa zemljom“ i „komunikaciji sa budućnošću“. Dva njena rada ključna su za kasniji razvoj ekokritičke umetnosti, i to su „Polja pšenice – konfrontacija“ iz 1982. i „Pošumljena planina“ iz 1996. „Polja pšenice“ nastala su na placu između Svetskog trgovinskog centra i Vol Strita u NJujorku, tako što je naneto dvesta kamiona zemlje na teren koji je tog trenutka bio bez upotrebe, da bi se taj teren pripremio za gajenje žita, koje je deljeno publici koja je dočekala da se projekat dovede do ploda sa molbom da se ono dalje sadi i da se u konfrontaciji sa procesima urbanizacije dalje preuzima gradski prostor i primeri potrebama sadnih kultura. Četrnaest godina kasnije, u Finskoj, na prilično izolovanoj lokaciji, ona je mesto nekadašnjeg iscrpljenog i napuštenog rudokopa pošumila i stvorila devičansku šumu koja je stavljena pod punu zaštitu za narednih dvesta godina. Kasnije je u tom smeru nastavila rad na lokacijama u Australiji i Holandiji, prateći svoje praktične aktivnosti tekstovima koji su sabrani u tri knjige koje je pisala u žanru koji je nazvala vizuelnom filozofijom.