Pretraga

U očekivanju odgovora na pismo koje je upućeno još 27.marta ove godine Ministarstvu kulture Republike Srbije, a posle objavljene nekolicine članaka vezanih za odluku kojom Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ULUPUDS i Udruženje likovnih umetnika Srbije ULUS nisu dobila sredstva za realizaciju programa, želim da dodam nekoliko činjenica vezanih, pre svega, za primenjenu umetnost i dizajn u Srbiji:



Značaj primenjene umetnosti i dizajna u našoj sredini se vidi uglavnom onda kada se prikažu izložbe inostranih autora ili kolekcija, kao što su, na primer, izložba italijanskog dizajna (MSU), izložba Tapia Virkale (MPU), izložba Rašida Karima, ili druge u okviru Design Week-a, posebno ako su medijski eksponirane ili se prirede „VIP“ otvaranja. I sve se završi na tome, bez plana i sistemskih rešenja da se naši autori podrže da postignu rezultate značajne za umetnost i privredu Srbije, pa i na međunarodnom planu;



Dok u svetu postoje čak i specijalizovane galerije za izložbe i prodaju dela iz oblasti primenjenih umetnosti i dizajna, kod nas ne postoji ni strategija i vizija razvoja i značaja, jer umetnička – strukovna udruženja u kojima su i najznačajnija imena tih oblasti umetnosti, nisu uključena u komisije, ili ne učestvuju u izradi dugoročnih državnih planova. U uslovima kada je privreda Srbije gotovo zamrla, autori koji se bave primenjenom umetnošću i dizajnom su prepušteni sami sebi i svojim strukovnim udruženjima koja rade sa neprimereno niskim sredstvima. Ni osvajanje priznanja i učešće na izložbama, likovnim kolonijama i projektima naših autora na međunarodnim manifestacijama, nisu podsticaj da se te oblasti umetnosti kod nas priznaju i adekvatno vrednuju. Školovanje stručnih kadrova je potpuno bespredmetno, jer je veliki broj mladih umetnika unapred osuđen da se bavi nečim drugim, bez obzira na talenat i kreativnu energiju. Najveća šansa da  dođu do novčanih sredstava ili prostora za rad je, ako veći deo vremena, koje bi trebalo da utroše na stvaranje,  provode pokušavajući da shvate „obrasce po kojima se dele pare“. Originalnost i kvalitet umetničkih dela su značajni i poznati samo malom krugu ljudi;



Od umetnika koji se kod nas bave primenjenom umetnošću i dizajnom se očekuje da „preskoče granicu“ između „čiste likovne“ i primenjene umetnosti. Takva tendencija je dovela do toga da, oni koji su krenuli tim putem, otvore mesto amaterima u kreiranju i izradi najrazličitijih upotrebnih predmeta. Šolju za kafu ne može zameniti video rad. Odevni predmet se ne može zameniti performansom, isl;



Nametanjem floskula, kao na primer, da je slikarstvo (uljem na platnu) „konzervativna umetnost“ a „progresivna“ je isključivo u primeni novih tehnologija, potpuno se forsiraju pogrešni modeli i profesionalni obrasci i vrednovanja, suprotni od suštinskih, da je medij ili tehnika samo sredstvo, a da je ideja progresivna ili nije;



Želim da napomenem i da se programi ULUPUDS-a se održavaju u prostorima koje Udruženje, od svog osnivanja 1953.godine, iznajmljuje ili dobrom voljom drugih institucija dobije na korišćenje. I pod vrlo nepovoljnim uslovima u odnosu na značaj delatnosti i u odnosu na druge manifestacije, naši programi su otvoreni za posetioce, ulaznice se ne naplaćuju, te Ministarstvo ima obavezu da deo sredstava nameni za njihovu realizaciju;



ULUPUDS i ULUS su dva najveća REPREZENTATIVNA, REPUBLIČKA umetnička udruženja u Srbiji. Zajedno imaju preko 4200 članova, od toga više od 1000 samostalnih umetnika samo u Beogradu (od ukupno 1560). Oba obavljaju poverene poslove vezane za status samostalnih umetnika (javna ovlašćenja), poslove autorskog servisa, poslove oko realizacije umetničkih programa i to sa minimalnim brojem zaposlenih. Kada se u štampi navodi kolika su sredstva dobila udruženja za redovnu delatnost, sa napomenom da su to sredstva građana, ne navode se i kriterijumi za donošenje odluke o svakoj sumi pojedinačno, kao ni to da umetnici, udruženja, galerije, prodavnice umetničkog materijala i svi ostali činioci u kulturi, nisu oslobođeni PDV-a, kao ni poreza i doprinosa na dohodak građana, tako da umetnici ne dobijaju ništa što nisu zaradili;



I na kraju, po kriterijumima, koji su navedeni u Pregledu odobrenih projekata na Konkursu, ULUPUDS u potpunosti ispunjava iste.



Odluka Ministarstva kulture Republike Srbije da ne podrži programe Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ULUPUDS-a, pa i da ne uključi stvaraoce Udruženja u koncipiranje onoga što se ovih dana prezentuje kao „umetnost od izuzetnog značaja“ zahteva odgovorno i profesionalno obrazloženje.