Pretraga

Na konkurs za izlaganje na Trećem međunarodnom bijenalu litografije, prijavilo se 54. umetnika/ca iz 18.država. Na Bijenalu će biti izložene grafike 30 autora iz 15 zemalja (11 evropskih, kao i Meksika, Japana, Indije i Kine).



“Nešto više od dva veka stara tehnika, zapravo, slučajno otkriće Alojza Zenefeldera  (1771-1834), nemačkog dramskog pisca, grafička je tehnika ravne štampe. Za nanošenje crteža i nabojavanje, koristi se kamena matrica, te i naziv tehnike – litografija potiče od grčkih reči lithos –,,kamen” i graphein – ,,pisati”. U istoriju litografije upisali su se svojim delima mnogi čuveni evropski umetnici poput: Žana Ogista Dominika Engra (Jean-Auguste-Dominique Ingres, 1780-1867) , Teodora Žerikoa (Théodore Géricault, 1791-1824) Ežena Delakroe (Eugène Delacroix, 1798-1863), Franciska Goje (Francisco Goya, 1746-1828), Onorea Domijea (Honoré Daumier, 1808-1879) kasnije i moderni umetnici, kao Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse-Lautrec, 1864-1901) i drugi, a danas pratimo njen razvoj na svetskoj sceni i izuzetan doprinos pojedinih autora.



Beogradsko Međunarodno bijenale litografije sa već formiranom kolekcijom radova –poklona autora, jeste svetla tačka ,,lanca” stvaralaštva, koji iznova odražava brojne i raznolike odnose onog, takoreći, magičnog trojstva: kreator – posmatrač – delo, povezujući litografe među sobom. Bijenale kao svetionik u našem vremenu, a sve to na planetarnoj mapi umetnosti, odnosno, kulture.” - izvod iz teksta Ljubice Jelisavac - Katić, u katalogu izložbe.



Na otvaranju Bijenala, biće dodeljene 3 nagrade i 4 pohvale za najuspešnije radove, prema oceni međunarodnog žirija u sastavu: mr Breda Škrjanec, istoričarka umetnosti, Ljubica Jelisavac-Katić, istoričarka umetnosti, Marija Ristić, istoričarka umetnosti, mr Bojan Bikić, grafičar i dr Marko Kalezič, grafičar.