Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Mileta Prodanović
Zoran Todorović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Tragom Paje Jovanovića
U velikoj galeriji Kulturnog centra Vršac, u utorak, 25.novembra 2008. godine, otvorena je izložba radova nastalih u okviru likovne kolonije "Tragom Paje Jovanovića".Izložba traje do 3. decembra.
Na izložbi su prezentovani radovi Nicolasa Bouveta, Milovana Dagovića, Gorana Despotovskog, Milana Grahovca, Roberta Hammerstiela, Sandora Kovacha, Juliane Major, Branislava Matića, Divne Jelenković, Dragana Jevdića, Vase Milekića, Bele Olaha, Miroslava Pavlovića, Božidara Plazinića, Dane Petkov, Alexandera Pohla, Zdravka Santrača, Zvonimira Santrača, Maya Schneider, Miluna Šiljkovića i Ljube Vučinića.
Izložbu je otvorio član opštinskog veća zadužen za kulturu Javor Rašajski, a o izložbi je govorio likovni kritičar i selektor izložbe Sava Stepanov. Izložba će biti otvorena do 3. decembra.
"Vršački likovni susreti Tragom Paje Jovanovića, i u ovom petom sazivu, afirmišu svoj osnovni konceptni okvir ustrojen na samom početku, pre pola decenije - u izložbi nastaloj na ovodišnjoj koloniji prevlađuju ostvarenja u kojima se razmatraju problemi slikarske površine kao ekskluzivne osobenosti koju slika ne deli ni sa jednim drugim vizuelnim sistemom. Čak bi se moglo konstatovati da ta briga za autentičnost slike – postavljena još na prvom sazivu kao primarna okosnica koncepcijskog delovanja kolonije - zadržava ove likovne susrete u "predelima" modernosti i modernizma. Bavljenje pikturalnom površinom jeste čin poštovanja najznačajnijih principa autentičnog svojevremenog "besnog modernizma", ali i ovovremenskog, novog, obnovljenog, diskretnog modernizma koji u vojvođanskim umetničkim prostorima, tiho i konstantno, pulsira tzv."umetnosti devedesetih" ustanovljene početkom poslednje decenije proteklog veka.
Osnovni fenomen u, sada već bogatoj zbirci radova nastalih na Likovnim susretima Tragom Paje Jovanovića u Vršcu, svakako su racionalistički stavovi iskazani kroz geometriju i konstruktivizam. To permanentno traganje za skladom, redom, konstrukcijom i harmonijom unutar umetničkog dela davalo je autentične rezultate ali je, istovremeno, ponudilo svojevrsni "recept" za prevladavanje svih tegoba koje nudi srpsko društvo u permanentnoj krizi, dugoj skoro pune dve decenije. Tim tegobama, na jedan eksplicitniji način, bave se i umetnici posvećeni ekspresionističkom diskursu. Pri tome treba konstatovati da subjektivizam ispoljen u ovovremenskim ekspresionističkim slikama nikada nije bez kontrole jer se uporedo artikulišu sadržaj i plastička celina, poruka i pikturalna struktura, poetika i unutrašnje ustrojstvo organizma slike.
U umetnosti posle 2000-te, u aktuelnom trenutku, čini se da više nije dovoljna tek briga o ontološkim osobenostima i vrednostima slike. Tranzicijski proces u društvu u kome živimo zahteva od umetnosti jedan angažovani stav, zahteva "komentar", zahteva iznalaženje pravog odnosa prema sudbonosnim procesima krize i neminovne promene društva. Mena je svojevremeno konstatovao da "umetnost ima pravo na zasebnost – ne da bi se izdvojila nego da bi svojim primerom bila model drugim znanjima i drugim praksama". Zbog toga je izmenjen karakter aktuelnih slikarskih poruka u odnosu na novomodernističke tendencije iz devedesetih: bilo da se radi o racionalističkim (geometrija, konstrukcija, minimalizam) ili ekspresionističkim fenomenima (ekspresionizam boje, ekspresionizam forme, apstrakcijski ili figurativni ekspresionizam) insistira se na angažovanosti "umetničke poruke". Savremeni umetnik nastoji da se aktivno ukljuci u drustvene procese, da svojim delom reaguje na kontekstualna zbivanja, da svojim slikovnim porukama postane aktivni akter tranzicijskih promena. Pri tome treba konstatovati da njegovi priyori i poruke nisu aprirono anegdotskog karaktera. Angažovanost ovih ostvarenja je čitljivo u principima koji su slikom uspostavljeni – racionalistička forma priziva razum u pristupu svetu i vremenu; ekspresionistička apstrakcijska slika protestuje snažnim subjektivističkim gestom... U svakom slučaju – aktuelno slikarstvo jeste odraz vremena u kome je nastalo. To su, očigledno je, potvrdili svojim radovima nastalim u Vršcu i članovi Likovnog susreta Tragom Paje Jovanovića. Njihova ostvarenja i njihov pikturalni angažman zaista poseduju dovoljno likovne inicijative za duhovno prevladavanje epohalne krize ali i dovoljno pikturalnih vrednosti kojom se ova kolonija potvrđuje kao bitna tačka u ukupnom likovnom životu Vršca, Vojvodine i Srbije."
Sava Stepanov
Datum objavljivanja: 26.11.2008.