Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Tišina je ovde gluvoća

Izložba, "Tišina je ovde gluvoća", Trg republike 5/-1 Galerija Podroom 4 – 25. jul 2019.

.

*Naslovna fotografija: Bojan Mrđenović, Dobrodošli, 2007-2011.


 


Izlažu: Nika Autor, Doplgenger, Maja Hodošček, Bojan Mrđenović, Davor Konjikušić, Nemanja Čađo, minipogon, Pokretnica kolektiv (Željka Jakovljević, Ina Madžar, Jovana Rakić, Frosina Dimovska, Mia Inić, Jelena Alempijević, Nataša Vranešević, Sara Tošić)



Prateći program: Nemanja Čađo i Danica Selem, Forum Roma Srbije (Dejan Marković), Kino klub Barut (Nenad Porobić), Jelena Mijić, Nebojša Milikić, Ivana Smiljanić.



Kustoskinja: Mirjana Dragosavljević



Izložba se realizuje u saradnji sa Ksenijom Đurović, Anom Vuković, Katarinom Kostandinović, Zoranom Đaković Minniti.



Ko-organizatori: BRINA, Kulturni centar Magacin, Kino klub Barut



Izložba „Tišina je ovde gluvoća“ analizira različite migracije koje obeležavaju ove prostore: od figure gastarbajtera/ke, preko rata i tzv. raspada Jugoslavije, do Balkanske rute. Ukoliko bismo pokušali da mapiramo sva prošla i sadašnja kretanja, dobili bismo pokretnu sliku nalik mravinjaku – reke ljudi ugrožene egzistencije. Međutim, ovo nije pokušaj mapiranja svih kretanja u potrazi za budućnošću, već prikaz fragmenata određenih putovanja. Kako ih percipiramo? Kako se prema njima odnosimo? Kako u njima učestvujemo? Kako se u okviru njih pozicioniramo? Kako ih (ne) prevazilazimo?



Naziv izložbe pozajmljen je iz knjige „Sedmi čovek. Knjiga u slikama i rečima o iskustvu stranih radnika u Evropi“ DŽona Berdžera i Žana Mora, u saradnji sa Svenom Blombergom. Knjiga je kolaž fotografija, beleški, citata, poezije koji govore o evropskoj ekonomskoj migraciji nakon Drugog svetskog rata iz siromašnih evropskih zemalja ka razvijenim zemljama Zapadne Evrope i sa sela u grad:



„Marks (1867): U fabrici postoji mrtav mehanizam, nezavisan od radnika a oni su mu pripojeni kao dodatak… mašinski rad do krajnosti zamara živčani sistem… prigušuje mnogostranu igru mišića i oduzima čoveku svaku slobodnu telesnu i duhovnu delatnost.



Struganje, bušenje, glačanje, kovanje, buka hidrauličnog alata, tresak udaranja supstance o drugu supstancu i struganja supstance drugom supstancom. Potrebno mu je mnogo vremena da se privikne na buku. I sama buka udara i struže druge supstance. Ođeci prožeti upornim ritmovima, pa svaki bude prekinut pre nego što se završi; ništa ne prestaje i ništa ne počinje. Kad buka popusti ili kad on izađe iz radionice, ne nastupi tišina, jer su isti uporni, amputirani ritmovi i dalje prisutni u njegovoj glavi i, pošto ih oseća a ne može ništa da čuje, čini mu se da je ogluveo.



Tišina je ovde gluvoća.“



Iako je ovo izložba o migracijama, ovo je ipak i pre svega izložba o radu. Potreba za dostojanstvenim radom i dostojanstvenom zaradom sa jedne, i eksploatacija i sistemska represija sa druge strane, objedinjuju sve navedene radove, iako ne uvek eksplicitno. Da bismo to razumeli, moramo razumeti klasnu borbu.*



Da bismo razumeli zašto slobodna telesna i duhovna delatnost nisu svima zagarantovane, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli dehumanizaciju, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli otuđenje od rada, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli kriminalizaciju borbe za život, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli kriminalizaciju spašavanja drugih života, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli pasivizirajući efekat viktimizacije, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli sveprožimajuću birokratiju, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli žice, nasilje, smrt, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli privatizaciju, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli deindustrijalizaciju, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli klimatske promene, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli izbegličke kampove, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli rasizam, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli siromaštvo, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli zašto se kultura i umetnost komodifikuju, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli kreativne industrije, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli džentrifikaciju, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli ratove, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli tzv. raspad Jugoslavije, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli kolonijalizam, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli ženski reproduktivni i kućni rad, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli zašto je emancipacija tako teška, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli deložacije i borbu za krov nad glavom, moramo razumeti klasnu borbu.

Da bismo razumeli zašto je čovek čoveku vuk, moramo razumeti klasnu borbu.



Spisak je dugačak. Dopunite sami.



*KLASNA BORBA – izraz suprotnih klasnih interesa između klasa. Ona je pokretačka snaga istorije svih klasnih društava. Klasna borba se vodi u svim osnovnim sferama društvenog života – ekonomskoj, političkoj, ideološkoj. Suština klasne borbe je u preuzimanju političke vlasti, koja služi za preuzimanje i ekonomske vlasti. Borba za političku vlast je najviši, najizrazitiji i najradikalniji vid klasne borbe. Ona se nastavlja borbom za ekonomsku vlast, a ova dalje ideološkom borbom, koja ima za cilj da integriše i koordinira ponašanje članova jedne određene klase, odnosno dezintegraciju klase protiv koje se vodi klasna borba, kao i da pridobije za saveznike one društvene strukture koje se neutralno odnose prema toj klasnoj borbi.



Menjajući forme i metode, zavisno od konkretne istorijske situacije, klasna borba dovodi do socijalne revolucije, kao najzaoštrenijeg vida klasne borbe. Procesom socijalne revolucije, dolazi do promene nosioca političke vlasti – do tada vladajuća klasa gubi svoje privilegovane pozicije, a klasa koja je bila eksploatisana, oslobađa se njene vlasti. Time se stvaraju novi društveni odnosi, a proces klasnog uobličavanja i narastanja klasnih konflikata, započinje se iznova.



Uočavanje i saznanje suštine klasne borbe, je osnova za razumevanje zakonitosti razvitka klasnog društva. „Da težnja jednih članova datog društva odudara od težnje drugih, da je društveni život pun protivrečnosti, da nam istorija pokazuje borbu među narodima i društvima, kao i unutar njih, a osim toga još i smenu perioda revolucije i reakcije, mira i rata, zastoja i brzog progresa ili pada – te činjenice su opštepoznate. Marksizam je pokazao osnovnu nit koja dozvoljava da se otkriju zakonitosti u tome, da ga tako nazovemo: lavirintu i haosu, teoriju klasne borbe.“ (Lenjin) – „Mali leksikon samoupravljača“, Savremena administracija, Beograd, 1976.



Ili kako kaže Ken Louč – „If we don’t understand class struggle, we don’t understand anything“.



Mirjana Dragosavljević


 

Datum objavljivanja: 01.07.2019.