Pretraga

...Svi radovi govore o prirodnim elementima i koriste ih kao konceptualni stub za podizanje ideja.

Oni vizuelno prate paralelu između čoveka i prirode.

(Teodora Vojinović i Marko Jozović)



Umetničko polje interesovanja  Teodore Vojinović i Marka Jozovića nalazi se u prožimanju umetnosti, prirode i humanistike prevashodno u smislu istraživanja odnosa čoveka i prirode. Svoja istraživanja oni realizuju, radeći samostalno ili, odnedavno, kao umetnički par, u različitim medijima (skulptura, crtež, digitalna grafika i interaktivna instalacija), razvijajući sopstvene poetike i prakse koje se povremeno ukrštaju i nadopunjuju.



Pažnju umetničke javnosti Teodora Vojinović je privukla veoma rano svojim studentskim radovima biomorfnih formi od minuciozne pletena pocinkovane žice. Motivima grane i/ili drveta okačenim iznad postamenta ili slobodno u prostoru sa senkom koja dodatno dematerijalizuje prizor, stvaran je utisak prefinjene igre linija i mase koji je odavao nežan i osećajan stil autorke i nagoveštavao da će Priroda biti njeno ozbiljno umetničko određenje.



Polazni tematski okvir umetnica će koncepcijski razrađivati u seriji skulptura sa dominantnim motivom šume od pletene žice na kubusnoj podlozi (metal, kamen, drvo) u kojima uvodi boju u pastelnim tonovima kojima „sakriva materijal” i „tom vizuelnom dematerijalizacijom”, po njenim rečima „rad pravi momenat iznenađenja u kontaktu sa posmatračem”. Tako je u radu „Januar” (2021), „vizuelno napetoj kompoziciji koja strmi, i deluje da će se u svakom trenutku prevagnuti i pasti”. U novim radovima umetnica ide još dalje: uvodi svetlost kao gradivni materijal i izlazi u prostor, stvarajući vizuelno i simbolički sve složenija dela, poput instalacija pod nazivom „Kiša” i „Sunce”, obe iz 2021, u kojima se u osnovi bavi pojmom promene. Dok je u prvom radu umetnički pristup uzdržaniji, poetski usmeren na čovekovo unutrašnje biće, na „osećaj izolovanosti koji nosimo u sebi” vizuelno predočen suptilnim odnosom led svetla, čeličnih sajli i finih žičanih elemenata koji su na njima ispleteni, u drugom radu – dvodelnoj interaktivnoj instalaciji koju čine prohromski torus sa žičanim ispletenim pojasom šume na obodu i žuto svetlo jakog inteziteta upereno na njega – umetnik je konkretniji, angažovaniji, on uvodi posmatrača u uzročno-posledični odnos dva polarizovana entiteta. Istovremeno, ograničavanjem uočljivog spektra boja na jednu monohromatsku nijansu, Teodora Vojinović postiže da umetničko delo bude u funkciji podizanja svesti kod posetilaca dajući im osećaj hiperdetaljne vizije, čime se njena umetnost približava poetici Elijasona Olafura.



Na principu interakcije, u smislu koncepta i umetničke prakse, zasnovana je i prostorna instalacija „Prepoznavanje” (2021), zajednički rad Teodore Vojinović i Marka Jozovića koji je, po njihovim rečima, „svojevrsni omaž vremenu”, sa polazištem u univerzalnom značenju odnosa konstrukcije i destrukcije: „Rad je sastavljen od metalne konstrukcije osmougaonog oblika, spolja prikriven pločama od inoksa koje imaju nezavisne nosače i prelamaju svetlo, odraze na nedefinisane strane. Unutrašnje ivice konstrukcije obavijene su pletenom žicom tako da je konstantno prisutan osećaj nelagodnosti kod posmatrača dok je unutar nje. Usled spontanog pomeranja stvara se utisak da instalacija diše. Postavlja se pitanje da li se u tom paralelnom odnosu ogleda svaki pojedinac, kroz jednu vrstu Gordijevog čvora, ili izranja kolektivna svest? Ako se postavimo u ulogu posmatrača, oni (barem za sada) obitavaju u jednoj paradoksalnoj simbiozi.” Primarno iskustvo rada u oblasti grafičkog dizajna koji pretpotstavlja stvaranje kompozicije vizuelne komunikacije (u smislu celine), Marko Jozović je na najbolji način ugradio u svoje umetničke koncepcije i prakse okrenute de-ekstraktivističkoj poetici i posvećene brizi i zaštiti prirode i njenih resursa. Sagledana iz takve pozicije, njegovu umetnost karakteriše otvorenost značenja, što podrazumeva naglašene asocijativne i simboličke potencijale („Reka”, 2021). Tako u seriji crteža pod nazivom „Sunčanica” (2020) rađenih neonskom bojom usled čega se teško sagledavaju, umetnik, simulira osećaj zaslepljenosti usled dugog gledanja u sunce i, kako sam navodi, „pravi paralelu sa čovekovim svesnim ili nesvesnim delovanjem na prirodu”. Sastavni deo rada je lampa sa UV svetlom koja otkriva celu kompoziciju, te je „posmatrač taj koji kontroliše intezitet”. Čoveku kao pojedincu, ali i celom društvu, umetnik se obraća i trodelnim radom, skulpturom „Slon u sobi” (2021) koji koristi poznatu englesku metaforu (Elephant in the room) za problem koji se pojavljuje i svima je poznat, ali se ignoriše ili se prikriva, iako svi znaju da on postoji: „Rad aludira na trenutno klimatsko stanje i sve prisutnije probleme koji se bave pitanjem čovekovog uticaja kao i odnosa pojedinca i njegove svesti. Pored osnovnog metaforičnog simbola koji nosi, skulptura poprima personifikovanu stranu i izlaže se na manje vidljivim mestima. Oblik je robustan, nedefinisan, najviše podseća na kamen (spoticanja), tako da vizuelni simbol upotpunjuje metaforu. Skulpture su od metala, ofarbane u belu ili crnu boju i stopljene sa okruženjem, tako sakrivene i izolovane postaju neprimetne posmatraču.”







Julka Marinković

izvod iz teksta objavljenog u katalogu izložbe Prepoznavanje 5, Umetnička galerija-Narodni muzej Kruševac, 2021



Teodora Vojinović

Rođena 1993. u Čačku. Završila master akademske studije 2018. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer primenjeno vajarstvo. Od 2014. godine izlagala na preko trideset grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Dobitnik je Nagrade „Radeta Stanković“ za najbolje skulptorsko ostvarenje studenta FPU u Beogradu i Nagrade ULUPUDS-a. Samostalno izlagala u Galeriji Reflektor, izložba „Refleksije“, Užice, 2021.







Marko Jozović

Rođen 1994. u Čačku. Diplomirao 2017. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer grafički dizajn. Izlagao na više grupnih izložbi u zemlji. U okviru projekta „Šansart“ 2014. godine predstavljen u Galeriji „Risim“ u Čačku. Samostalno izlagao u Galeriji „Hadži“, Beogradu, 2016, i Galeriji Reflektor, izložba „Refleksije“, Užice, 2021.