Pretraga

"Ove su fotografije nastale sa namerom da opišu i konstruišu pojam tehnokulture kao prostora koji omogućava beg, izuzeće. Njegovi ga učesnici proizvode na solidarnoj osnovi kao mesta za izmeštanje iz stvarnog života. Namera mi je bila i da naznačim elemente događaja/spektakla i relacije između njih. Prizori ovih fotografija slave život u nekom svom osnovnom obliku."

Srđan Veljović



"Sirova, mehanički repetitivna snaga ritma, sa naglašenim basom i mnoštvom ugrađenih semplova, poput bujice odnosi nataložene nanose svakodnevice, da bi čulno i telesno aktivirala posetioce, čija svest se polako utapa i nestaje u nekom sasvim neodređenom osećaju pulsirajućeg zadovoljstva. Tu više nema pukih posmatrača, kao na nekom klasičnom koncertu, osim možda gradskih hejtera koji prisustvuju da bi sudili, i sebi, i celoj klupskoj sceni, i događaju, hvatajući se u koštac sa smislom i značenjem, a ne sa delotvornim učinkom te muzike, na čisto fiziološkom planu, i oslobađajućim osećajem koji iz toga proizilazi. Ni fotograf tu nije samo neko ko posmatra kroz objektiv i beleži posmatrano, jer mnogo toga što gradi iskustvo tih događaja nije u sferi neposredno vizuelno opažljivog. Pre bi se moglo tvrditi da fotograf manipulativno sempluje uzorke vizuelne pojavnosti tih događaja, a manipulacija se vrši već i u samom činu kadriranja i otvaranja blende, da bi se konstruisao specifičan prizor,  u svrhu rekonstruisanja određenog iskustva stečenog u datoj konkretnoj situaciji.  Šta se time dokumentuje? Eskapizam kao kolektivna težnja? Osećaj pripadnosti i neke vrste zajedništva neposredovanog verbalnim jezikom? Mnošto individualnih činova iskoraka iz zone ciljno-racionalnog u područje ekstatičkog? Ili samo uživanje u prepuštenosti ritmu koji preuzima kontrolu i diktira svako dalje ponašanje?" 

izvod iz teksta Stevana Vukovića