Pretraga

 

Serija grafika nastala tokom višegodišnjeg istraživanja, zaokružena pod nazivom Otisak narandžastog, predstavlja rezultat rada usmeren na pitanja pejzaža kao teme u umetnosti u kontekstu savremenih promišljanja o prirodi i našeg odnosa prema njoj, kao i istraživanja u okviru same grafike, njenih izražajnih mogućnosti i potencijala. Motiv lokalnog agrarnog pejzaža postavljen je kao mesto konflikta – kao nosilac ambivalentnih doživljaja predela kao intimnog prostora za introspekciju, rodnog kraja i oranice kao bitnog privrednog činioca, ali i zagađenog, iscrpljenog zemljišta i prostranstva ograničene biljne raznovrsnosti i izuzetno niske stope pošumljenosti. Kako je idejna koncepcija zasnovana na osvešćivanju ličnih oscilirajućih misli i potreba – za životnom, bujnom i zdravom okolinom i svesti o njenoj artificijenosti i funkcionalnosti, tako se i u vizuelnom smislu beleži nastojanje da se ta kontradiktornost realizuje kroz primenu odgovarajućeg individualnog likovnog jezika i različitih, alternativnih pristupa izradi grafičkih matrica.



Ovde primenjen grafički postupak zasniva se na kombinovanju tehnika duboke i visoke štampe s akcentom na eksperimentalnom procesu obrade grafičkih matrica. Reč je o matricama nastalim od delova odbačenih metalnih objekata pronađenih na otpadima sekundarnih sirovina koje su reciklažom i daljom intervencijom dobile novo značenje i upotrebnu vrednost. Štampanjem deformacija izazvanih korozijom i raznim mehaničkim oštećenjima ostvaruju se momenti slučajnog i neočekivanog, unoseći spontanost u inače kontrolisan proces rada specifičan za grafiku. Na taj način, artikulacija sirovosti metalne ploče, ali i zadržavanje njenih osobenosti značajno usmeravaju dalji tok rada čineći ga dinamičnijim i pružajući mogućnost otkrivanja novih likovnih kvaliteta.



Ono što narandžasto u nazivu označava jeste svojevrsna metafora bunta i antagonizma prema prirodnoj okolini vlastitog boravka i odrastanja. Pejzaž ovde predstavlja belešku potrage za inspirativnim i atraktivnim momentima pronađenim u prirodi, postavljajući se kao antipod poljoprivrednom predelu kao veštačkoj tvorevini geometrijski izdeljenih parcela. Ovoj funkcionalnoj socioekonomskoj ulozi prirode suprotstavljena je vizija pejzaža fantazije kojim se beleže trenuci ćudljivosti i opiranja nametnutoj uniformisanosti. Razbijanjem stroge geometrijske sheme difuznim rasprostiranjem svetlosti i boje, težište je stavljeno na široku i jarku kolorističku paletu, s posebnim akcentom na tonovima narandžaste. Ideja je da vibrantan i gotovo nadrealan kolorit izmesti prikazani pejzaž iz njegove uobičajene palete, gde je narandžasta kao boja ozarenja i vitalnosti ujedno i metafora čežnje za vitalnom prirodnom okolinom većeg biljnog diverziteta.



Tatjana Marticki



 



Tatjana Marticki (Novi Sad, 1996)



Završila je Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput”. Osnovne akademske studije, modul Grafika, završila 2019. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Anice Radošević Babić, a master akademske studije završila je 2021. godine na istom modulu. Od 2020. godine je član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Do sada je svoj rad prikazala samostalno i na preko 60 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnica je više radionica i projekata, a po pozivu je učestvovala na nekoliko grafičkih likovnih kolonija (Smederevo, Bogdanci u Severnoj Makedoniji). Od 2022. godine članica je volonterskog tima galerije Šok Zadruga.