Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Studentska izložba

Otvaranje izložbe radova studenata Akademije likovnih umetnosti iz Zagreba u Galeriji FLU (Knez Mihailova 53) u utorak, 13. decembra 2022. godine, u 19h.

 


Pazi škola!1

Ova, naizgled, nasumična selekcija radova studenata Akademije likovnih umetnosti u Zagrebu je zapravo rezultat saradnje dve visoko školske institucije, koja je posebno intenzivirana tokom poslednje dve godine. Časopis Zenit je, opet i čitav vek kasnije od osnivanja 1921.godine, bio pokretačka spona zajedničkog projekta novih refleksija zenitističkog delovanja koji je realizovan u Beogradu i u Zagrebu. Usledio je Crno bijeli svijet 2022- istraživački pregled odjeka novog talasa 40 godina posle izlaska albuma Paket aranžman. Pošto su istorijske avangardne i alternativne veze na relaciji Beograd-Zagreb ustanovljene, treća u nizu akcija, ne polazi ni od kakvog jubileja, već od pitanja Kako uspeti u životu?2 što je ujedno i naziv izložbe radova studenata FLU u Galeriji Šira na ALU. Četvrti događaj uključivao je prezentaciju pojedinih nagrađenih radova studenata za školsku 2021/2 godinu FLU u okviru projekta ALU PERSPEKTIVA 23 . Sada je pred nama peta u nizu selekcija, veoma je rasterećena, na prvi pogled nepovezana, ali zapravo otvorena celina koja se može tumačiti i u ključu svoje nedovršenosti, kao koncept non finito koji upravo nekonačnošću upućuje na potpunost.

Nevažne tačke gledišta4 One su najvažnije često. Ta sitna izmeštanja i krupni izmicaji nas oblikuju uz sva (ne)pripadanja situaciji, svetu, nekom poretku u kom smo se ne znajući kako i zašto našli, moderna nesvrstavanja, osamljenosti srećne i ne ili šta si mislila kad je to bilo, od toga ti zavisi život, a ne od škole, fakulteta…5 Nevažne tačke gledišta, fragmente i simbole svakodnevice Ana Pintarić ukršta sa istorijskim događajima i ličnostima tvoreći asocijativne mreže, koje samim tim što su aluzije imaju krhke strukture poput iluzija. Nekoherentnost nam omogućava da osetimo kako iza fiksiranih prizora naracija nastaje i nestaje. Kolažiranje različitih, takođe na prvi pogled nespojivih motiva do interpretativnih i informativno prezasićenih nizova srećemo i u slikama Tea Kiša. Krajnji efekti uslovljenosti i zaglavljenosti u informatičkoj sadašnjosti na kraju nas dovode, kao i kod Ane, do negacije datosti i bilo kakvog izbora unutar Shuffle moda. Ne pristajanje na nametnute narative naglašeno je i u kolažima Bartola Galovića i crtežima Marine Popović. Evociranjem art brut i lowbrow estetike unutar horror vacui roršarhovskih prostora Galović testira dinamičke i strukturalne osobine ličnosti na oltarima sadašnjosti. Anatomski atlasi Marine Popović otkrivaju kratku istoriju reprezentacija ženskosti unutar vidljivih i skrivenih konstrukta i dalje veoma dominantnog maskuliniteta. Cirkuske vinjete Luisa Pascu koristi kao polazišta za različite efemernosti od stvarnih poza do projektovanih želja. Imperativi lepote i večne mladosti tretirani kao performativne radnje vode nas do ironičnog i kritičkog otklona, opet od zadatih nam normativa. Poliptih Bartola Grgeca poziciju slikara nagoveštava duhovitim poigravanjem sa klasičnim obrascima gradnje slike, samim tim i autora. Učim decu a oni misle da znaju više nego ja Sigurno znaju više. 6

1 Svaka sličnost sa istoimenim beogradskim klubom, koji je krajem 90ih i početkom 2000ih menjao lokacije, ali ne i publiku je namerna. 2 How to succeed in life? je bio originalni naziv izlobe. 3 Više o tome: https://www.alu.unizg.hr/alu/cms/front_content.php?idart=3004

4 Svaka sličnost sa istoimenom knjigom P. Sorentina je namerna 5 M.Marković, Lutrija, Pre nego što sve počne da se vrti, Lom, Beograd, 2011. 6 M.Marković, Klip u točak, Pre nego što sve počne da se vrti, Lom, Beograd, 2011.

2 Osamljenosti Svi selektovani radovi se mogu podeliti u dve grupe, a ovoj drugoj zajednički imenitelj je vizuelna semantika usamljenosti. Krešimir Čuvalo tretira ruševine kao metafore napuštenog, sporo propadajućeg sveta prošlosti Brestovca, nekadašnjeg najpoznatijeg lečilišta tuberkoloze u Evropi koji postaje tačka istorije sadašnjosti dok ga priroda preuzima. Stadion i Arena Frana Ferkovića evociraju romantičarske heterotopije izgubljenih svetova koji oživljavaju naše iscrpljeno vreme. Hoću li da utičem na svoj život? Da imam upliv. Ne naročito.7 Prazni prostori ispunjavaju ljude i ta melanholična simbioza na slikama Daniela Tomića je bolni balans sadašnjosti. Autoportreti Vanese Kapetanić su simboli ranjivosti, otkucaj koji je srce preskočilo8 rastegnut do najsitnijeg poteza. Portreti Ivonne Grlić su paradigme nesklada sa ustrojstvom sveta koji odavno više nije svojstven samo mladim ljudima. Nema bunta, ali nema ni osećaja za postojanjem što je naglašeno nedefinisanim prostorom i atributima nespokoja. „Zašto me ostavljaš?“ Ona odgovara bez osećanja: „Zato što si tužan čovek.“9


Jelena Spaić Kustoskinja, istoričarka umetnosti, FLU Beograd


 

Datum objavljivanja: 07.12.2022.