Pretraga

Stefan Petronijević je rođen 1991. godine u Lazarevcu. Master akademske studije završio 2015. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dimitrija Pecića, smer slikarstvo. Osnovne akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu završio 2013. u klasi profesora Slobodana Roksandića. Izlagao je na više grupnih izložbi i učestvovao na nekoliko likovnih kolonija.

U Galeriji `73 predstaviće se izložbom „Blokovi“ , koju čine slike, crteži i kolaži, nastali na prvoj i drugoj godini Master akademskih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.  Glavni motivi slika su građevine rađene u brutalističkom  stilu, koji je dominirao i najbolje oslikavao arhitekturu i društvenu klimu koja je vladala u bivšoj Jugoslaviji.

O radovima Stefana Petronijevića, u tekstu u katalogu izložbe pisao je profesor Slobodan Roksandić koji je, između ostalog, istakao: „Kad je glavni lik bajke Knjiga o džungli, Radjarda  Kiplinga progledao video je samo prirodne oblike, životinje, biljke, zemlju, vodu, nebo. Naš Mogli, zvaćemo ga Stefan u mladićkom dobu ugledao je neka čudna zdanja i nebo iznad njih. Krećući se po ljudskim staništima, možda i nije uočio da je i sam u nekim kutijama zvanim hodnik, soba, čitaonica, hala, restoran itd. Upisao je čudan fakultet na kome se prve dve godine najčešće gleda, crta i slika nag čovek.  Pravi Mogli je gledao razne oblike živih bića: mrave, insekte, gmizavce, male i velike sisare, ptice kako koriste tlo, biljke i drveće, vodu i vazduh. Stefan je sišavši sa svoje grane - sobe liftom u studentskom domu podigao pogled ka nebu i video neko čudno  „drveće“  u kome ljudi žive i rade. Ne znam imaju li druga  bića sposobnost začudnosti ali pravi umetnici moraju da poseduju tu osobinu. U školama nas uče da se to prevazilazi znanjem, pa se onda “to sve kao objasni” i kasnije se podrazumeva. Mali broj ljudi ne pristaje samo na te aksiome , već se ponovo pitaju šta je to? Tako je Stefan neverbalnim jezikom napravio crteže i slike sa iskonskim upitom. Znamo za objašnjenja takvih zdanja: ušteda prostora, razvoj tehnologije,  a najčešće da je to praktično i profitabilno. Kao da se zaboravlja da su to zdanja koja u svojoj neprirodnosti, su veliki potrošači energije: grejanje, hlađenje, osvetljenje i danju i noću, dotur vazduha, vode  tako da smo u dobu kakvo nikad pre  nije bilo, trošeći dragoceno prirodno blago već ugrožene planete. Nekada su  visoke građevine imale metafizičke namene približavanja božanstvu i misteriji kosmosa (Vavilonska kula, piramide, gotske katedrale, zvonici, minareti), kroz čežnju ka nedostižnom tvorcu koji sedi na oblacima. Srećom naša sredina nije zagazila u tu modu.  Te klice je primetio Stefan,  bez sugestije, hvaljenja i kuđenja beleži ih bogatim slikarskim jezikom na platnu četkicom i bojom, rasnim crtačko - slikarskim impulsom. Prilika je i da prizovem svest o neverovatnoj moći arhitekture u formiranju psihe ljudskog roda ovoga vremena, ona stvara novu vaseljenu današnjice. Nastaju hramovi, nove religije kroz kulise savremenog raja tržnih centara, tradicionalne bogomolje su prazne ili služe kao turističke destinacije. Izložbu našeg odraslog  Moglija, Stefana smatram značajnim poduhvatom savremenog trenutka“.

Slobodan Roksandić