Pretraga

Na izložbi će se umetnik predstaviti serijom portreta. U tehničkom pogledu radovi su nastali u polju digitalne grafike, kao printovi na tajveku, korišćenjem digitalne olovke i table kojima umetnik na nov medijski način rešava likovne probleme.

Istovremeno, otkriva nove, proširene mogućnosti kako grafičkog medija, tako i realizma kao stare/nove umetničke paradigme u kojoj pitanje novine, prema rečima autora, nije stvar promene načina slikanja već samog medija.

Ikonić iznete probleme objašnjava na sledeći način: „Logika rada u Photoshopu je suprotna  od one na platnu. I dalje se koristim osnovnim alatima, četkicom i gumicom, ali svom radu kao da prilazim iz bilo kog vremena, prošlog, sadašnjeg, budućeg. Menjam postavku boja bez zasićenja materijala, razvlačenjem i uvijanjem menjam formu dok ne dobijem željeni rezultat. To je za mene današnji realizam, promenjiv po svim osama, ali ipak konstantan“.

Naziv izložbe Profile pictures, upućuje na prisutan vid (samo)reprezentacije na društvenim mrežama, putem avatara, koji autor percipira kao novi oblik savremenog portreta, motiva koji je vekovima prisutan u umetnosti a koji je u izražajnom smislu u radovima ovog autora prilagođen aktuelnom vremskom, istorijskom trenutku.

„Ikonić nije „privodio“ modele pred „objektiv“ već ih je transportovao u prirodne ili simulirane situacije iz kojih su i nastale ove slike u doba kada svi oni koji nemaju sreću da nađu svog portretistu odlaze u self made art- selfije“ (iz teksta Branka Rosića).

Profilne fotografije kojima se predstavljamo u virtuelnom polju interneta i na društvenim mrežama otkrivaju deo naše (auto)refleksije, (samo)reprezentacije i (samo)promocije, otvaraju pitanja na prvom mestu kako vidimo sami sebe, potom kako nas drugi vide, i najzad kako želimo da budemo viđeni.

„Mi smo ti koji biramo u moru slika koju ćemo da postavimo da nas predstavlja u poznatom i nepoznatom svetu. Pri tom izboru ne smemo da se odamo a opet moramo nešto i da pružimo našem posmatraču/voajeru. Dakle, slika mora poštovati naš subjektivni maksimum forme, mi u najboljem samo-svetlu, dok mrvicu suštine ostavljamo nehajno, radi reda, onoliko koliko smemo sebi da dopustimo, na njenom minimumu“ (iz teksta Nenada Dimitrijevića).

Pored brojnih umetničkih, ovi radovi naglašene vizuelne izražajnosti otvaraju brojna pitanja koja se dotiču svakoga od nas pojedinačno preispitujući granice realnosti koja sve više gubi jasnu distancu u odnosu na ono što nazivamo virtuelnim svetom i simulakrumom.



Stefan Ikonić (1978, Beograd) završio je scenografiju. Pored slikarstva bavi se ilustracijom, digitalnom grafikom, promotivnom i reklamnom scenografijom.



http://stefanikonic.com/paintings.aspx