Pretraga

U četvrtak 5. decembra 2019. godine u 18 časova u prvoj sali smederevskog muzeja biće otvorena nova izložba. Radi se o izložbi crteža Živadina Miloševića Žilica, smederevskog arhitekte, koje je nakon njegove smrti supruga Zenobija zaveštala Narodnoj biblioteci Smederevo. Izložbu će pratiti tekstovi Nikole Tasića Caleta, inženjera u penziji i strastvenog istraživača i hroničara starog Smedereva.



Kustos izložbe Milan Marković, kustos i pedagog Muzeja u Smederevu, koji je Živadina Miloševića Žilica poznavao lično i imao prilike da se upozna sa njegovim radom, o ovoj izložbi priredio je jedan kraći tekst koji će biti publikovan u pratećoj brošuri. Tekst prenosimo u celosti.



„Imao sam tu privilegiju i čast da seriju crteža kuća i zgrada starog Smedereva koje je radio arhitekta Živadin Milošević – Žilic, vidim odmah po njihovom nastanku, negde u leto 2014. godine. Žikica, kako sam ga ja znao i zvao, organizovao je neformalnu „prezentaciju“ svojih radova u dvorištu svoje vikendice na Orešcu, na samoj obali Dunava. U „publici“ je bilo nas nekoliko prvih komšija i prijatelja.



Pokazujući nam crteže starih smederevskih kuća, o skoro svakoj bi opširno pričao kada je i kako sazidana, ko je u njoj živeo, prisećajući se mnogih anegdota i zanimljivosti. Imao je ideju da napravi izložbu i knjigu u kojoj bi svaki crtež pratio i odgovarajući tekst. Već tada mi je bilo jasno da se radi o materijalu veoma vrednom za očuvanje kulturnog identiteta grada Smedereva. Na žalost, iznenadna smrt sprečila je Živadina Miloševića da zamišljeni projekat sprovede do kraja. NJegova supruga Zenobija Milošević je sve crteže i nekoliko pratećih tekstova zaveštala Zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke u Smederevu.



Arhitekta Živadin Milošević je u svojim radovima tehničkom preciznošću od zaborava sačuvao izgled mnogih smederevskih fasada do poslednje pojedinosti. Seriju čini devedeset crteža rađenih tušem na hameru, nastalih u periodu od 2012. do 2014. godine. Neke od prikazanih zgrada danas su u veoma lošem stanju, a neke više i ne postoje (crteži su rađeni prema starim fotografijama). Sve to daje još veći značaj i vrednost ovoj izložbi i knjizi. Iako u proporcijama i detaljima veoma precizni, Žikicini crteži nisu lišeni intimnog pristupa, i u njima se vidi njegova ljubav prema rodnom gradu i arhitekturi pored koje je svakodnevno šetao, koju je ceo svoj život posmatrao i u kojoj je očigledno uživao.



Nekoliko godina posle Žilicove smrti, Nikola Tasić – Cale, inženjer u penziji i strastveni istraživač i hroničar starog Smedereva, prihva-tio se ozbiljnog posla da istraži i napiše preko sto priča o kućama sa ovih crteža. Uz nesebičnu pomoć Žikicinog rođenog brata, Jovice Miloševića – Cokule, uspeo je da prikupi podatke o svim prikazanim objektima i pretoči ih u živopisne priče. U tim pričama pronaći ćete mnoštvo podataka o starim smederevskim porodicama, o lekarima, trgovcima, zanatlijama i zanatima, o arhitektama koji su gradili Smederevo, o nestalim parkovima, zaboravljenim toponimima, srušenim kućama i zgradama i još mnogo toga.



Impresivni crteži starog Smedereva Živadina Miloševića i nadahnute priče Nikole Tasića zaokružuju jednu veoma vrednu celinu, koja će za buduća vremena sačuvati obilje materijala o građevinama i žiteljima Smedereva“. Milan Marković, kustos.





Živadin Milošević Žilic rođen je 30. avgusta 1942. godine u Smederevu. Nakon završene Gimnazije u Smederevu, studirao je Arhitektonski fakultet u Beogradu i dobio zvanje inženjer arhitekture. Radio je u Železari Smederevo, a kasnije otvorio privatni projektni biro u T.C. Nadvožnjak. U Smederevu  je radio na sledećim projektima: rekonstrukcija Veslačkog kluba,  Brodarskog kluba i bivšeg Centara za rekreaciju, izgradnja poslovnih zgrada u Nušićevoj ulici i ulici Despota Đurđa, hotel „Car“ i zgrade na uglu Đure Jakšića i Stevana Nemanje. Projektovao je brojne privatne kuće, vile i vikendice i adaptacije starih smederevskih kuća.



Nikola Tasić Cale rođen je 9. novembra 1945. godine u Smederevu. Odmah po završetku studija mašinstva zaposlio se u Železari u kojoj je proveo čitav radni vek. Po odlasku u penziju posvetio se prevodu stručne literature i pisanju članaka za časopis „Smederevski magazin“. Priče o starom Smederevu i Smederevcima, objavljuje na onlajn portalima SDcafe i SDPlus, kao i u regionalnom nedeljniku „Naše novine“. Objavio knjige: „Alas nema tri osmice“, 2013. godine i “Priče o starom Smederevu“, objedinjeni tekstovi objavljeni na portalu SDcafe, 2018. godine. Uskoro iz štampe izlazi i knjiga „Staro Smederevo na crtežima i u pričama“ koja je integralni deo ove izložbe.