Pretraga

Umetnici Aktuelnosti Vesti

 

ULUPUDS - Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije

Terazije 26/II, 11000 Beograd

 

29. IV 2020. godine

 

 

 

 

 

Šta će biti sa strukom

 

 

 

Od kada nam je preko svakodnevnih konferencija za štampu reč struka ušetala u živote, počeli smo i ne razmišljajući da je vezujemo za razne segmente medicinske profesije. I dok mišljenja struke koja nam je sada svakodnevno pred očima uvažavamo manje ili više i opravdano smatramo da nam može pomoći u savladavanju svakodnevnih prepreka, neke druge struke izumiru bukvalno i figurativno.

 

Kovid i vanredno stanje postali su naša realnost polovinom marta tekuće godine. Praktično prvog dana novonastale situacije postalo je jasno da će umetničke profesije postati višegodišnja žrtva ovakvog stanja. Kao predsednik jednog od dva najmnogobrojnija udruženja od prvog dana sam bila deo pregovora oko nalaženja načina za pomoć samostalnim umetnicima. Konkursi na gradskom, pokrajinskom i republičkom nivou su momentalno stornirani ili odloženi što je jasno ukazivalo na to da će možda biti realizovani krajem kalendarske godine a sumnje postoje da gradski konkurs Sekretarijata za kulturu grada Beograda možda neće biti sprovereden čak ni tada. Za veliki broj umetnika ti su konkursi glavni izvor finasiranja njihovog umetničkog delovanja ali što je možda još važnije neretko i direktne egzistencije.

 

I dok je veći deo građana ipak mogao da nastavi rad od kuće pa tako zadrži mesečnu zaradu, država je pronalazila načine da se sačuvaju i profesije koje su povezane sa direktnim kontaktom sa ljudima tako što je nudila razne olakšice poslodavcima koji svoje zaposlene ne otpuste tokom trajanja vanrednog stanja.

 

Za umetnike samostalne i one koji nemaju taj status stvari su se preko noći promenile bez izgleda da će se u skorije vreme vraćati u iole ustaljene tokove. Sobzirom da su, kao što im i ime kaže samostalni, dakle nisu vezani za stalni rad u bilo kojoj instituciji ili privatnom preduzeću njihov izvor prihoda je vezan za slobodno funkcionisanje društvene i kulturne scene. Kako su momentalno i nesumljivo opravdano zatvoreni prostori javnog okupljanja preko noći je uskraćen izvor prihoda hiljadama ljudi. Svi umetnici čiji je materijalni opstanak direktno povezan sa radom pozorišta, galerija, filmskim setovima, koncertnim salama i koncept radnjama su preko noći ostali bez ikakvog prihoda. Problem je što ova situacija ne prestaje sa istekom vanrednog stanja već će se nastaviti u mesecima nakon toga jer je izvesno da će mesta na kojima će ljudi moći u većem broju da budu prisutni početi poslednja da funkcionišu. I dok će nam prve nedelje maja doneti slobodan rad kafića i tržnih centara svakome od nas je jasno da u pozorišta i na koncerte još dugo nećemo ići a ni na otvaranja izložbi čak ni u galerijama najmanjeg formata.

 

Slobodnih umetnika u Srbiji ima 2.373 da ne govorimo o onima koji nemaju ovaj status jer posluju preko sopstvenih agencija u kojima su jedini zaposleni i plaćaju dažbine državi kada imaju konkretan angažman ali i u mesecima, kojih može biti mnogo više, kada ugovorenog posla nema. Ipak sve te hiljade ljudi Ministarstvo finansija je uspelo da prenebregne i da ih u paketu mera ne pomene čak ni kao opciju za razmatranje.

 

Kao neko ko je obavešten i od početka uključen kao predsednik ULUPUDS-a u pregovore sa ostalim udruženjima, pa preko koordinacionog odbora svih reprezentativnih udruženja i sa organima vlasti, mogu reći da je Ministarstvo kulture i informisanja imalo sluha za potrebe samostalnih umetnika i dalo preporuku za pomoć Ministarstvu finansija. Žašto je budžet ostao zaključan za kulturu ostaje misterija pogotovu kada se uzme u obzir da su zemlje u okruženju pokušale da iznađu rešenja, manje ili više uspešna, za pomoć radnicima u kulturi.

 

Dok kao dizajner u modnoj industriji i kostimograf moram da izrazim i duboku bojazan za opstanak kolega iz naše struke. U sekcijama za tekstil i svremeno odevanje i scenografiju i kostimografiju u ULUPUDS-u ima oko stotinu umetnika registrovanih u statusu samostalnog umetnika. Onih koji nemaju ovaj status a takodje su sami na tržištu rada i stvaralaštva ima višestruko toliko. U okolnostima osiromašene modne, pozorišne i filmske industrije gde su uslovi rada i bez novonastale situacije za kreativni sektor dovedene na veoma niske grane mogućnost da ovi umetnici stanu na noge u dužem vremenskom roku je minimalna. Treba uzeti u obzir da su za ove stvaraoce vezane neretko i egzistencije čitavih njihovih porodica. Zašto onda državni aparat previđa celu jednu grupaciju građanstva? Da li su umetnici postali nepotrebni i nevidljivi?

 

Šta god da je razlog, neosvešćenost ili tendendencionalno zanemarivanje izvesno je da umetnost neće i ne može biti nevidljiva. Dok smo već nedeljama izolovani u svojim malim zabranima, boreći se sa ličnim i nemirima svojih ukućana suočeni smo sa činjenicom da nam glavni motor da izdržimo daju baš umetnici i umetnost. I dok čitatmo knjige, gledamo filmove, snimke predstava, koncerata, pravimo virtuelne ture po galerijama nemoguće je da se ne zapitamo koliko je važna struka. Ne ona struka koja se na prvoj liniji odbrane života neosporno hrabro i požrtvovano bori za telesni opstanak, već ova druga struka koja nam pomaže da spasimo mentalno zdravlje i iz ovih vanrednih okolnosti izađemo što manje oštećeni.

 

Iz tog razloga a i iz razloga života koji bi trebalo da nekada u budućnosti ponovo bude lep, srećan i zabavan, pitam se šta će biti sa strukom?

 

 

 

Lidija Jovanović, Predsednik UO ULUPUDS