Pretraga

Sonja Halilović: X



15-20. decembar



Centralna galerija







Kako ljudski tok može da utiče na prirodni faktor?



U toku vizuelizacije pesme u realnom prostoru, kroz interakciju sa sredinom i pesmom utiskujući istu u zatečeni pejzaž odričem se nacionalnog i istorijskog zarad utopijske ideje.



Reka je kolektiv.



Pesma je tok.



Reka je vreme.



Pesma je vanvremenska.



Reka je svest.



Pesma je heterotopija.



Koncept-rad-akcija pod nazivom ‘X’ predstavlja intervenciju izvedenu u prirodnom prostoru uz obalu Dunava, koja uključuje materijal tla i vodu kao umetnički element. Intervencijom utiskivanja otisaka/matrica slova u pesak izvodi se narodna pesma »Dunav se je Savom oženio«, sa ciljem suprotstavljanja opozicija priroda – kultura, te razobličavanja i desimbolizovanja pesme. Slično semantičkim postkonkretističkim radovima, uspostavlja se tautološki odnos nelingvističkih prirodnih fenomena (peska, vode) i tipografskih elemanata (kultura), odnosno konkretnog značenja pesme i lingvističkog čina imenovanja vojnokrajških jedinica prema nazivima reka. Međutim, tipografski elementi postavljeni su nelinearno, prateći prirodni tok Dunava i materijalnost obale, ističući tako ornamentalnost i dominaciju grafičke forme naspram značenja pesme. Jezik se estetički oblikuje i ustupa reci kako bi se reči povukle, obrisale, isčezle.



Koncept-rad-akcija ‘X’ tako ukazuje na konkretni prostor, obeležen kao X, u kome se izvodi intervencija brisanja traga kulture, sa željom da se oslobodimo svih emocionalnih -, književnih -, političkih -, ekonomskih – i eko-historija.



*Usmena narodna pesma »Dunav se je Savom oženio« zabeležena je početkom 18. veka, i pronađena u rukopisu/zborniku narodnih pesama sa Balkana u jednoj praznoj fioci Erlangenske biblioteke. Erlangenski rukopis prvi put je odštampan u izdanju Srpske akademije nauka 1925. godine u Sremskim Karlovcima, dok se novije izdanje rukopisa može naći u: Medenica, Radoslav; Aranitović, Dobrilo (pr.). Erlangenski rukopis. Zbornik starih srpskohrvatskih narodnih pesama. Popularno izdanje. Univerzitetska riječ. Nikšić, 1987., str. 47.



https://erlagenskirukopis.wordpress.com/







Sonja Halilović rođena 1993 u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek grafika, u klasi profesora Radovana Jandrića 2017. Master studije završila na istoj akademiji u klasi docenta Jelene Sredanović 2021. Jedan od osnivača udruženja “ Grafička zadruga” u Novom Sadu, u okviru kojeg učestvuje kao umetnik na projektu i koordinator radionica organizovanih u prostoru grafičkog ateljea. Realizovala tri samostalne izložbe i učesnik je mnogobrojnih grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnica OSTEN ART FESTIVAL New BAG 2021 (Balkan Artistic Generation). Kroz svoj rad bavi se proširenim poljem grafike. Istražuje odnos grafike i drugih medija poput fotografije, videa, instalacija. U radu se bazira na uticaju ekranske estetike na analogni medij grafike. Kroz stvaralaštvo bavi se pitanjem kako ekranska slika, koja je dominantna u našoj svakodnevici, utiče na našu percepciju realnosti, pa time i na likovni izraz.



https://www.instagram.com/halilovicsonja/