Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Socijalno stanovanje u Beogradu

U okrilju bečke izložbe Modeli stanovanja: eksperimenti i svakodnevni život,
koja se održava u Muzeju istorije Jugoslavije, Botićeva 6, u petak 26. marta
od 13.30, održaće se razgovor na temu: "Socijalno stanovanje u Beogradu".

 


U okrilju bečke izložbe Modeli stanovanja: eksperimenti i svakodnevni život, koja se održava u Muzeju istorije Jugoslavije, Botićeva 6, u petak 26. marta od 13.30, održaće se razgovor na temu: "Socijalno stanovanje u Beogradu" u kojoj će učestvovati domaći i arhitekti iz Austrije: Michael Rieper, kustos izložbe Modeli stanovanja, MVD Beč, Rüdiger Lainer, predstavnik gradske uprave Beča,  Darko Marušić, profesor, Institut arhitekture i urbanizma Srbije, Vladimir Lojanica, profesor na Arhitektonskom fakultetu, Zlata Vuksanović Macura , UN Habitat Beograd i Žaklina Gligorijević, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.


Moderator: Ivan Kucina, arhitekta, programski direktor BINE (Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda). 


I pored velikog iskustva u istraživanju i građenju raznih modela društvenog stanovanja u prošlosti, današnja stambena arhitektura u Srbiji je u velikoj krizi. Propadanje pređašnjih i neodlučnost u stvaranju novih modela, uz ekonomsko siromašenje doveli su to toga da se najveći deo proizvodnje stanova prepusti interesima privatnih investitora čiji je razumljivi cilj uvećanje profita. Bez moći da učestvuju u stvaranju novih modela stanovanja koji bi odgovarali sadašnjim uslovima, bez zahteva institucija koji bi trebali da brinu o javnom dobru i bez pritiska obrazovanih kupaca koji bi izborom kvalitetnijih rešenja podigli nivo tržišne ponude, arhitekti su se posvetili sopstvenom opstajanju u okvirima surove tržišne utakmice. Umesto da istražuju savremene mogućnosti proizvodnje, projektovanja i uspostavljanja višeg kvaliteta stanovanja, oni su nastavili da koriste stare modele koji su pod imperativom smanjenja ulaganja, postali osakaćeni i tako poništeni. Iskupljenje se traži u primeni skupih materijala ili u glamurozom dizajnu fasada koje doprinosi većem komercijalnom uspehu, što je razumljivo kad je reč o privatnim investicijama, ali neopravdano u izgradnji javnih objekata. Stoga, arhitektima ostaje jedina mogućnost da pozovu one koji stvaraju uslove za izgradnju stanova i same stanare, kako bi preispitali svoje uloge i potrebe. Da bi ponovo stekli poverenje, arhitekti najpre moraju da počnu ulagati u sopstveni intelektualni razvoj i da međusobno razmenjuju nove ideje, stvarajući klimu u kojoj se socijalna odgovornost koja je ugrađena u osnove struke, ponovo uspostavlja kao obaveza.


Ova diskusija daće mali doprinos razmišljanjima o mogućem rešavanju ovih problema, u kojoj će i publika biti u mogućnosti da postavlja pitanja učesnicima.


Portfolio Kulturni centar Beograda


 

Datum objavljivanja: 24.03.2010.