Pretraga

Oaza figuralne umetnosti



Povodom pedeset godina stvaralaštva slikara i crtača Ratka Šoća izašla je monografija i u novembru je bila priređena njegova retrospektiva u Galeriji Doma vojske u Beogradu. Šoć je jedan od onih crnogorskih barbanogenija koji su osvojili Beograd i Evropu vulkanskom maštom i osećanjem za likovnost. Rođen na Cetinju 1938. godine, završio Akademiju likovnih umetnosti u Novom Sadu, ali se nije poveo za trivijalnim i urbanim. Slikajući, a još pre crtajući unutrašnju istoriju čoveka, njegovo rvanje sa smrću, Šoćove vizije sumarno obuhvataju ljudsku istoriju kao apokaliptičku i eshatološku. Sasvim drugačije od savremene holivudske estetike koja je osvojila i svetsku fantastičnu umetnost, njegove slike su ispovest jednog usamljenika, Robinzona u Panonskom moru, u pustoši i otuđenosti ovoga vremena. Zato što, kako bi Pikaso rekao, slika jer nosi sunce u stomaku, Šoć nije grozni likovni sudija, već i poeta koji poznaje čari nage žene, lepotu ptice i snenog pogleda. U njemu se bore anđeo i demon, a rezultat te borbe za ljudsko srce su njegove slike i crteži.



Dejan Đorić, likovni kritičar



Beograd 2009.



 



Ukratko, umetnički razvoj Ratka Šoća nije bio skokovit, obeležen korenitim promenama, željom da se po svaku cenu zađe u neistražene prostore slikarske materije i duha. Naprotiv, on je nastojao i u tome uspevao, da se u laganom ali doslednom kretanju oslobađa praznjikavih ali efektnih crtačkih i pikturalnih detalja ili zavodljivih likovnih fraza. Valjda zato nije nikuda i nikada žurio, tražio prečice i poštapalice, nego je strpljivo čekao da marljiv rad i ostvarene vrednosti učine svoje. Tako je tek sad, posle pune tri decenije rada, mnogih i strogih provera, javnih nastupa više ili manje vrednih priznanja, zaključio kako su tragovi koje je ostavio i delo što ga je ostvario dovoljno dobri da budu prikazani u Beogradu.



Ostaje samo da se složimo sa ovakvim njegovim stavom, pošto je sasvim jasno da Ratko Šoć zauzima zapaženo mesto u tokovima savremenog vojvođanskog likovnog stvaralaštva i šire. I stoga važnije, što se celinom svog delovanja nametnuo kao svestrani stvaralac i značajan činilac u istoriji jugoslovenske savremene umetnosti i kulture.



Nikola Kusovac



Ratko Šoć je rođen 1938. godine na Cetinju. Srednju umetničku školu u Herceg Novom završio je 1959. godine, a 1975. diplomirao na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu. U periodu 1976—1977. godine bio je stipendista italijanske vlade na Akademiji lepih umetnosti u Rimu. Godine 1980. je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu.



Svoje prvo izdanje aforizama Mnogo nas je na kugli pređimo na kocku objavio je 1996. godine. Izlagao je preko 50 puta samostalno u zemlji i inostranstvu.



Dobitnik je nekoliko nagrada. Napisao je 1975. godine tekst pesme Osam Tamburaša s’ Petrovaradina. Trenutno živi i radi u Vrbasu.