Pretraga

Umetnost ukijoe grafike nastala je u gradu Edo (današnji Tokio), nekadašnjoj šogunalnoj prestonici. Izraz „ukijo” prevodi se ili kao „plutajući svet” ili kao „škola živog sveta” i predstavlja originalno budističko poimanje egzistencije po kojem jedino što je sigurno u svetu jeste stanje budnosti u nama samima. Proizašla je iz nove građanske i narodne kulture, kao proizvod svojevrsne urbanizacije japanskog društva toga doba i bavi se širokim izborom tema – od ženske lepote, pozorišta, kurtizana, glumaca, suma, pejzaža, biljnog sveta i fantastičnih bića i motiva, kroz hedonizam ali i parodiju govoreći o efemernosti ovozemaljskog života.

Japanski pisac Asai Rioi (1612–1691) pokušao je da običnom posmatraču na slikovit način približi filozofiju života ali i specifične umetnosti – japanske ukijoe grafike. Tim povodom napisao je: „Živeti samo sadašnji trenutak, potpuno se prepustiti sagledavanju meseca, snega, cveta trešnje i javorovog lista... ne dozvoliti sebi podleganje siromaštvu i ne dozvoliti da se ono pojavi na licu... nego plutati kao čamac na reci... To je ukijo.”

Ova umetnost prošla je kroz nekoliko perioda kroz koje se razvijala i evoluirala, otvarajući se polako prema Zapadu, ali uvek zadržavajući svoj prepoznatljivi identitet. Kultura Japana izvršila je znacajan uticaj na umetnost u Evropi krajem 19. veka – književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitekturu, primenjenu i dekorativnu umetnost. Zivotno teško spojive filozofije tako su se prožele. Ova izložba vraća nas u to vreme spontanog kulturnog preoblikovanja, naglašavajući samo jedan od aspekata kulture « Zemlje izlazećeg sunca ».

Od prvobitnog monohromatskog izraza, preko štampe kineskim mastilom pa potom i ručnim nanošenjem boja, pa do polihromne tehnike izrade, japanska ukijoe grafika razvijala se kroz vreme, postajući sve traženija. Pošto su se ovakve grafike mogle reprodukovati u velikim serijama a izbor tema bio je inspirativan, bile su veoma pristupačne tipičnom gradskom stanovništvu. Kuriozitet je pomenuti da su erotske scene bile, skoro po pravilu, cenzurisane (ponekad čak bio ograničen broj boja da grafike ne bi bile pretenciozne i raskalašne) a umetnici koji su se usudili da ih prikažu bili su kažnjavani.



Savremena japanska popularna kultura u velikoj meri je inspirisana temama, stilom, grafizmom, likovnim iskustvom ukijoe grafika. Jedan od takvih umetnickih izraza je i manga strip i animirani film koji su stekli svetsku popularnost.



Dela iz kolekcije koju izlažemo potiču iz 18. i 19. veka i upravo su one grafike koje su inspirisale veliki broj francuskih impresionista i uticale na razvoj modernog pokreta u evropskoj umetnosti krajem 19. veka. Kolekcija izloženih grafika je vlasništvo Ninka Radosavljevića koji je zaljubljenik u ovu vrstu umetnosti. Svoju strast prema ukijoe grafici ovaj kolekcionar gajio je više od jedne decenije, sakupljajući i kupujući dela širom sveta a najviše u Parizu, gde danas i živi. Poziv da svoju kolekciju ustupi prvo galeriji u Lazarevcu, pa onda i ostalim izložbenim prostorima, vrlo rado je prihvatio.

Manifestacija « Godina Japana u Srbiji », koju su inicirali i priredili dr Milija Belić i Mira Odalović, organizovana je u prethodnom periodu u više gradova Srbije sa željom da se Japan i jedan deo njegove bogate kulturne baštine približi publici u Srbiji. Program je, pored ukijoe grafika, obogaćivan izložbama japanskih lutaka, origami i manga radionicama, predavanjima o haiku poeziji, koncertima japanske muzike, projekcijama japanskih filmova, demonstracijama japanskih borilačkih veština. Izložbe, radionice i predavanja su naišli na izuzetan odjek kod publike i na taj način jedan deo umetnosti Japana postao je bliži građanima Srbije. Manifestacija « Godina Japana u Srbiji » održana je do sada u 43 grada u Srbiji : u Lazarevcu, Pančevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Gornjem Milanovcu, Jagodini, Zaječaru, Valjevu, Kragujevcu, Vršcu, Obrenovcu, Kruševcu, Nišu, Kuršumliji, Pirotu, Smederevskoj Palanci, Požarevcu, Vrnjačkoj Banji, Varvarinu, Smederevu, Kraljevu, Šapcu, Kikindi, Užicu, Priboju, Svilajncu, Subotici, Somboru, Sremskim Karlovcima, Aranđelovcu, Novom Kneževcu, Senti, Kovinu, Bečeju, Pećincima, Beloj Palanci, Despotovcu, Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Knjaževcu, Čačku, Bačkoj Palanci i Aleksandrovcu. Posle Beograda, predviđeno je da se održi i u Mladenovcu, Vlasotincima, Titelu, Ljigu, Vranju, Negotinu, Lajkovcu, Banatskom Selu, Leskovcu, Petrovcu na Mlavi, Rumi…