Pretraga

Izložba portreta Anastasa Jovanovića iz Narodnog muzeja, SLIKA GRAĐANSKOG DRUŠTVA, priređena je povodo obeležavanja 200 godina od rođenja prvog srpskog  litografa, ujedno i pionira fotografije, koji je ostavio nezamenljivo svedočanstvo o životu, umetnosti i kulturi 19. veka u Srbiji.

 

Tokom poslednjih dana izložbe u Velikoj galeriji Doma vojske predlažemo nekoliko zanimljivih dešavanja. U četvrtak, 19. oktobra u 17 časova biće poslednja prilika da se galerija portreta znamenitih ličnosti obiđe u društvu autorke izložbe, višeg kustosa Narodnog muzeja Evgenije Blanuša. Narednog dana, u petak 20. oktobra u 11 časova najmlađim posetiocima biće priređen obilazak izložbe uz dramski nastup glumca Dečjeg kulturnog centra, Gorana Joksića u ulozi Anastasa Jovanovića. Za tu priliku nije potrebno najaviti dolazak. Poslednjeg dana izložbe, uz mogućnost obilaska postavke od 11 do 19 časova, kao i drugim danima, Narodni muzej je pripremio radionicu za odrasle pod nazivom Anastas i fotografija kada će se učesnicima približiti počeci fotografije uz mogućnost upoznavanja sa praktičnim pojedinostima fotografije 19. veka.

 

 

Anastas Jovanović svojom galerijom portreta znamenitih ličnosti pored životnih fizionomija istorijskih ličnosti, pruža na slikovit način vizuru u transformaciju srpskog društva iz orijentalnog ka evropskom kulturnom kontekstu prateći formiranje  građanskog društva.   Najveći deo Anastasovog opusa čine upravo portreti. To je bio žanrovski okvir u kojem se on iskazao u punoj stvaralačkoj snazi. Predstavljanjem 37 odabranih radova, od kojih većinu čine litografije, pruža se uvid u dela koja u sebi nose karakter specifične građanske kulture, izražene kroz ikonografiju, kostim, fizionomiju i druge izražajne elemente. Anastas se u izradi litografija oslanjao na predloške fotografija koje je sam izrašivao, koje su umetnička dela posebne vrednosti karakteristične za medij kojem pripadaju. NJegove litografije, sa druge strane u većoj meri autentični izraz ljudske osećajnosti. Radeći po svojim predlošcima i obuzet živim emocijama, Anastas je u litografije „upisao“ i sebe kao stvaraoca. Bez toga njegovi radovi ne bi imali izrazit kulturno-istorijski značaj i nedostajala bi im ona dragocena odlika koja potiče iz stvaralačke individualnosti i subjektivnosti jednog umetnika.