Pretraga

Projekat „Virtuelna galerija Prodajne galerije Beograd“, podržan od Sekretarijata za kulturu Beograda, čiji je autor i realizator Slavica Obradinović nastavlja se i u 2019. godini. Novu sezonu  započinjemo izložbom našeg renomiranog skulptora Slavoljuba Caje Radojčića  pod nazivom „Haronova barka, Kaćuša, skulptura i crteži“.

Slavoljub Caja Radojčić u izgrađenom skulptorskom i likovnom izrazu u kontinuitetu donosi nova i sveža umetnička ostvarenja.  Nazivi skulptura i crteža ukazuju na narativnost i simboliku Radojčićevog stvaralaštva koje je neraskidivo vezano sa provokacijom, anegdotom i duhovitošću. Posetioci virtuelne izložbe mogu da vide odabrane  radove nastale nakon 2012. godine do danas.

Anegdota je bitan momenat u Radojčićevom stvaralaštvu i životu. Tako i priča kada je Slavoljub Radojčić je sa Olgom Jevrić 1971. godine posetio čuvenog Henrija Mura u njegovom ateljeu u okolini Londona ukazuje na duh našeg umetnika. Prilikom te posete Radojčić  je zapazio kako sedamdesettrogodišnji umetnik s lakoćom podiže monumentalnu bronzanu statuu, i reagovao je na to u svom stilu: „Sjajno, kada i ja budem imao 73 godine moći ću lakše da dižem svoje skulpture.“ Upravo se ta vedrina duha, oštrina uma, fizička vitalnost i aktuelnost danas ogledaju u stvaralaštvu Slavoljuba Caje Radojčića.

 Gordana Stanišić je u svom tekstu napisanom povodom nedavne izložbe u Kulturnom centru Beograda primetila: „Više od pola veka nepretenciozno ali principijelno provokativno Slavoljub Radojčić pristup oblikovanju predmetnih formi, modeluje ih i konstruiše, ponavlja i dekonstruiše, defragmentira i rekontekstualizuje u skladu sa onim što bi najjednostavnije odgovaralo konceptu razoružavajuće zavodljivosti igre idejama i asocijacijama.“ Takođe dalje dodaje: „Postupak građenja forme često relativizuje momenat njene finalne estetizacije, povremeno se zaustavlja na primordijalnom nivou kako bi namerno pretpostavljajući naivizam što efikasnije korespondirao sa daljim procesuiranjem asocijativnog narativa. Tako primarno redukovana forma oblikovno je predodređena i funkcionalna za sve eventualno naknadno aplicirane iskazne elemente. Dva strukturalna, inicijalno ne-sadržajna činioca koja su od samog početka uputila na specifičnost Radojčićeve skulpture jesu (apstraktni ili antropomorfno modifikovani) vertikalni stub i njemu prilagođena (izvedena) stopa-postament, integrisani u brankušijevsku homogenost, u apsolutni identitet per se.“

U okviru izložbe posetioci sajta mogu da zavire u atelje umetnika, odgledaju video zapise gde Slavoljub Radojčić govori o svom stvaralaštvu, kao i da pročitaju tekst Gordane Stanišći, vrsnog poznavaoca Radojčićevog stvaralaštva.



Slavoljub Caja Radojčić je diplomirao vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu gde je završio i poslediplomske studije 1967. godine. Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku skulpture od 1971-2008. Stručno se usavršavao:  u SR Nemačkoj kao stipendista DAAD 1977, na College of Art u Edinburgu 1990. i na Aristotelovom univerzitetu u Solunu 2003. Radi skulpturu, crtež i grafiku. Izlaže od 1965.i priredio je preko 50 samostalnih  izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je brojnih izložbi srpske i jugoslovenske umetnosti u zemlji i van nje. Autor je više spomenika i skulptura u slobodnom prostoru u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Priboju, Čačku, Cazinu (Hrvatska) i Grahovu (BiH). Dobitnik je brojnih nagrada za skulpturu, malu plastiku i grafiku na uglednim međunarodnim izložbam i manifestacijama u zemlji, bivše Jugoslaviji i inostranstvu. Dobitnik je Politikine nagrade za likovnu umetnost iz „Fonda Vladislav Ribnikar“ za 1999. za izložbu „Titanik“ priređenu u Likovnoj galeriji KCB. Autor je više memorijalnih spomenika značajnim ličnostima i skulptura u slobodnom prostoru u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Aranđelovcu, Priboju ,Čačku, Cazinu (Hrvatska) i Grahovu (BiH).  Radovi mu se nalaze u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Slavoljub Caja Radojčić je  2018. godine dobio prestižnu nagradu Muzeja Zepter koja je obezbedila štampanje monografije.