Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Skulpture Ane Baše

Otvaranje izložbe skulptura Anne Baše u utorak 20. marta, u 19 sati. Izložba će biti otvorena do 11. aprila svakog dana od 10 do 20 sati (sem nedelje).

 


Umetnik u nastajanju_Anna Baša



U slučaju umetničkih radova Anne Baše, koji su prezentovani u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta, trebalo bi govoriti o procesu nastajanja, postajanja umetnikom u uslovima savremenog društveno-političkog, kulturno-umetničkog ali i najšire postavljenog svakodnevnog života u lokalnom kontekstu. Umetnik u nastajanju se suočava sa izazovom ostajanja pri odluci da arbitrira u društvenoj aktivnosti imenovanoj terminom umetnička praksa, i to ponajpre u neposrednom kulturnom kontestu – na beogradskoj kulturnoj sceni, koja među mladim umetnicima kreira atmosferu konkurencije  sa neizvesnim ishodom po učesnike u procesu.

Prostor beogradske umetničke scene, krajem druge decenije dvadesetprvog veka,  može se postaviti kao sklop nekoliko opcija. Jedna je „nezavisna scena“ koja okuplja ideološki najraznovrsnije institucije, od krajnje liberalnih i „menadžerski“ orijentisanih pa do čitavog spektra inicijativa koje plediraju da zauzmu pozicije na (krajnjoj) „levici“,  dok sa druge strane postoji fascinacija tržišnim sistemom koji je u Srbiji nerazvijen i gotovo rudimentaran, ali čije se klice upravo poslednjih godina sve više pomaljaju u različitim manifestacijama. 

Dakle, umetnik u nastajanju suočava se sa situacijom u kojoj je, mahom ili najčešće, prećutno u konstantnom pokušaju da se nađe u nekom od postojećih okrilja sistema beogradske vizuelne umetnosti verujući da će galerijski sistem podupreti njegovu produkciju ili pak pokušava da mu prilagodi sosptvene intencije tako da (kao?) reprezentuje različite tendencije evropske i svetske umetnosti a radi lične (profesionalne) egzistencije.

Iako su svetovi umetnosti obavijeni različitim kontraverzama (i globalno i lokalno), verujem u umetničke entitete koji promišljaju društvene procese, kao i načine na koji oni utiču na kulturnu i društvenu sferu na teorijski utemeljen način, intencije realizuju uz dovoljno senzibilisanu, tehnički izbrušenu veštinu (koja se pre ili kasnije može dekonstruisati), a vode se pre svega etičkim principima. Takvi entiteti (jer šta u doba savremenosti znači ljudski subjekt, socijalno telo ili institucija) mogu interpretirati koncept savremenosti na, koliko je moguće reći – relevantan način, te aktuelizovati granične umetničke radove  koji su, verujem, momenti aktuelizacije prave umetnosti.

U tom svetlu podržavam suptilnu i, u ovom trenutku, sasvim regularno čistu metaforičnu likovnu formu od koje se očekuje da omogući složenije psihološke, duhovne i mentalne doživljaje, drugim rečima, esencijalističku vitalnost vidljivu u datim umetničkim radovima Anne Baše, te i nju samu da stupi na otvorenu umetničku pozornicu i izbori se za svoj (umetnički) identitet i integritet.



Milica Ćebić


 


Kada se drugi susrece sa drugim, KCB, Both of us/None of us, 2017. N. Kirćanski – G. Bačevac, https://youtu.be/nO9TWfpb7M4, pristupljeno 7.03.2018, u 20.58h

  Zoran Erić, Beogradska umetnička scena – od centra do periferije i nazad, http://www.studijesavremenosti.org/2018/02/24/beogradska-umetnicka-scena-od-centra-do-periferije-i-nazad-2/, pristupljeno 7.03.2018, u 21.04h

  Zoran Erić, isto

  Zoran Erić, isto

  Aleš Erjavec, „Estetika i estetsko danas: posle Adorna“, u: Ljubav na poslednji pogled. Avangarda, estetika i kraj umetnosti, Orion Art, Beograd, str. 122


 


 

Datum objavljivanja: 20.03.2018.