Pretraga
Posetioci zainteresovani za ovaj portfolio posetili su još:
Čedomir Vasić
Marija Dragojlović
Branko Miljuš
Mihailo Đoković Tikalo
Aleksandar Cvetković
Mileta Prodanović
Zoran Todorović
Marijana Oro
Mihael Milunović
Irina Subotić
Sećanja u nestajanju Željke Momirov
U ponedeljak, 5. jula u 19 časova u Galeriji Remont, na Trgu Republike, otvara se samostalna izložba autorke, Željke Momirov, pod nazivom, "Sećanja u nestajanju". Izložba traje do 19. jula.
U Galeriji Remont biće izložena prostorna instalacija umetnice Željke Momirov. Instalaciju čini crno-bela fotografija/print postavljena naspram ulaza u Galeriju tako da se prikazani portret njene bake posmatra kroz mrežu lupa koja visi sa tavanice; kao i fotografije/printovi bake manjih dimenzija, koji se nalaze na naspramnim galerijskim zidovima, datih u pozitivu (na tamnim, ovalnim pločama klirita) i negativu (na svetlećim lajt boksovima) tako što je, uz pomoć digitalnih tehnologija obrade slike, prikazan portret pretka koji postepeno postaje nejasan i zamagljen (''kao da je u nestajanju, iščezavanju'').
Tako je Galerija postala prostor ispunjen slikama sećanja (uspomene) koji, pod dejstvom zaborava, zauzimaju različite međusobne odnose i ulaze u beskonačne procese prožimaja, dopunjavanja i suprotstavljanja. Ovalni tamni kliriti i pravougaoni svetleći lajt boksovi na kojima je prikazan portret bake u ''postepenom iščezavanju'' su opozitne, varirano ponovljene slike kojima se ukazuje da je sećanje promenljiva, nikad stabilna kategorija vremena, koja je u stalnom procesu nestajanja. Putem posrednika prošlosti, kao što je fotografija, sećanje može biti i u stalnom procesu nastajanja, kojim nam na neki način vraća ono čega više nema. Ako je suština vremena nemogućnost povratka prošlosti zbog jednosmernosti vremenskog kretanja, onda je suština sećanja negacija ove zakonistosti vremena, jer sećanje preokreće ono što se ne može obrnuti i vraća ono što je izgubljeno. Stoga, iako se odnosi na procese postepenog nestajanja (zaborava), sećanje obuhvata i procese nastajanja, tj. ponovnog stvaranja prošlosti. Mreža lupa kroz koju se posmatra fotografija/print bake većih dimenzija, postaje pomoćno sredstvo kako bi se bolje videli i (re)konstruisali detalji uspomene. Provocirajući logiku viđenja i sećanja, mreža lupa čini da slika uspomene postane vizuelno dinamička igra koja zavisi od kretanja posmatrača i ugla pod kojim se posmatra. Međutim, vizuelno poigravanje sa ''mrežom sećanja'' nikada ne doseže do izvora uspomene, već samo otkriva nove slojeve zaborava. Onaj ko je jednom počeo da otvara ''mrežu sećanja'' nikada ne stiže do kraja njenih segmenata, nijedna ga slika ne zadovoljava, jer je video da se mreža može raširiti, a da se istina nalazi samo u njenim preklopima.
Postajući umetnički oblikovana uspomena, prostorna instalacija umetnice Željke Momirov ukazuje na protivrečne procese sećanja koji se nestajući uvek iznova stvaraju nikada ne dosežući do konačne forme prošlosti.
Olivera Erić
Datum objavljivanja: 02.07.2010.