Pretraga

"Portret mi je uvek bio najvažniji motiv, od ranog detinjstva, u crtanju po sveskama tokom školovanja, sve do sada.



Portreti koje sam crtao, pa na studijama i slikao, ma koji model da je bio preda mnom, postajali su moja lična stvar. U njima sam nalazio i svoje radosti i svoje frustracije, i, najvažnije od svega,  uvek, svoju energiju.



Svaka misao, svako stanje, svako raspoloženje dođe nekako do lica.. Sada mi je samo lice važno. Izdvajam ga. Imam poverenje u njega. Ono mi je lekovito.



Nije mi više potreban ni model.



Srednjevekovni freskopisci bili su  moji prvi učitelji. Čini mi se da mi je bez prestanka važno nemo posmatranje njihovih slikanih likova  sa zida, hipnotička moć njihovih slika, sa  oštećenjima koja su i sama postala akivan učesnik njihovih dalekih vremena...  "



                                                                                             Miloš Šebeković