Pretraga

Savremeno doba elektronike, digitalizacije, buke, efikasnosti, brzine, rasparčanosti, promenljivosti... A u tom dobu, kamen – čvrst, kompaktan, postojan, miran, tih...



Kamen i savremenost.



Savremenost – nezaustavljivim i neprekidnim kovitlacem svakodnevice neumoljivo usisava skoro svaki atom snage savremenog čoveka.



Kamen – svojom (s)taloženošću, kao odrazom milenijuma njegovog nastajanja, pruža osećaj spokojstva; traži posvećenost, i gledanja, i oblikovanja; opominje na dimenziju večnosti.



I danas, kao i u kamenom dobu, kamen je podsticaj i nepresušno nadahnuće čoveku za oblikovanje. Savremena umetnička scena, pored svih novina u domenu vrste materijala, novih pristupa u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, svedoči o ne tako brojnoj, ali izuzetno upečatljivoj prisutnosti kamena kao materijala za umetnički izraz – kako u domenu skulpture, tako i u oblasti arhitekture, slikarstva i proširenih medija.



Umetničkim delima, ali i rečima/mislima/stavovima, savremeni umetnici Petar Vujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961) o tome ubedljivo svedoče.