Pretraga

Kada je pre godinu dana jedna od najuticajnijih kustoskinja u Evropi, Beatriks Ruf, bila prinuđena da zbog konflikta interesa napusti poziciju direktorke Muzeja „Stedelijk“ u Amsterdamu, pokrenuto je mnoštvo polemika o legitimnosti odnosa institucionalnih kustosa i privatnih kolekcionara. Naime, ona je dala otkaz nakon što je jedna holandska dnevna novina učinila javnim podatke o njenim vezama sa kolekcionarima i savetodavnom firmom koju je vodila pored svog muzejskog posla. Tematske linije rasprava uglavnom su se ticale odnosa kustosa i kritičara za koje se do sada očekivalo da imaju neku distancu spram predmeta koji kontekstualizuju i značenjski i vrednosno artikulišu, i pisaca tekstova za kataloge i savetodavaca kolekcionara, za koje je uvek postojala pretpostavka da rade u skladu sa interesima onih koji su ih angažovali, a ne u skladu sa opštim javnim interesom. Što se tiče Beatriks Ruf, nadzorna komisija koja je bila angažovana nakon njene ostavke da proveri legalnost njenog poslovanja posle više od polugodišnjeg istraživanja ipak ju je oslobodila pravne krivice, ali moralna krivica ostala je da lebdi te da i dalje izaziva sukobe među zastupnicima privatno javnih partnertstava i onih koji se zalažu za nezavisnu kritičku javnu sferu, u koju svrstavaju i one koji su zaposleni u javnim novcem finansiranim ustanovama kulture.