Pretraga

GAZIŠTE-SAŠA PETROVIĆ-3

„Gazište“ čini hiljadu hlebova na podu. Preko njih je posut negašeni kreč. Posetilac treba da pređe preko njih da bi prešao sa jednog kraja galerije na drugi.



„Gazište“ markira prostor koji svoju vizuelnu pojavnost zasniva na spoju jednostavnih elemenata, HLEBOVA* I KREČA** (elementi koji nisu lišeni dubokih simboličkih vrednosti). Amalgamacija tih elemenata i čin prelaska preko produkta te amalgamacije omogućava širok spektar značenja, emotivnih stanja i učitavanja, zavisno od diskursa kojim se pristupa ovom radu (psihološki***, mitsko-obredni****, ekološki*****, istorijski, filozofski, socijalno-angazovani). Vrednost ovog rada se očitava u njegovoj višeznačnosti, što na sadržajnom, što na formalnom planu. Ovaj rad se može posmatrati kao ambijentalna instalacija, specifični ready-made, ali i kao performans.



Celokupna postavka pruža indiciju neke priče, ali ipak sve ostaje na nivou indicije.



Mesto sinteze te priče može biti samo posmatrač (učesnik) i način na koji se ta sinteza vrši zavisi samo od njega (čina sagledavanja, učestvovanja-hodanja).



Ovaj rad u velikoj meri insistira na specifičnoj vrsti percepcije, koja je definisana čitavim ambijentom, koji deluje kao prenosilac specifičnih poruka, koje su prevedene sa vizuelnog jezika, na jezik svakodnevnog iskustva.



* Hleb je simbol suštinske hrane, simbol duhovnog preobražaja. Liturgija govori o svetom hlebu večnog života.



** Kreč je materijal koji se koristi u građevini, ali u ovom slučaju negaseni kreč se posmatra kao materijal čija je namena često bila dekontaminiranje masovnih grobnica, posebno u istoriji 20. veka, od Španskog građanskog rata, Drugog svetskog rata, pa sve do poslednjih sukoba na teritoriji bivše SFRJ. Njegova simbolika je u ulozi razlagača, što daje posebnu energetsku vrednost ovom radu.



*** Negašeni kreč je personifikacija Libida koji prodire u Nesvesno (Hlebovi, Majka, Zemlja), radi samoaktuelizacije. Kako majka reprezentuje nesvesno, tendencija ka incestu, zapravo predstavlja zahtev nesvesnog da bude uzeto u obzir. Odbijanje tog zahteva obično ima negativne posledice, koje se manifestuju kroz destruktivni čin. Prelazeći preko smese hlebova i kreča, posetilac fizički učestvuje na simboličkom planu u procesu samoaktuelizacije i ličnog procesa individuacije.



**** Kroz mitski odraz možemo sagledati prekrivanje hlebova krečom, kao čin kroćenja nesvesnog i destruktivnog potencijala(Zemlje), sve u cilju permanentne plodnosti koja je osnovni uslov egzistencije. v Sa ekološkog gledišta, nastala smeša predstavlja destruktivni produkt,eksploatacije resursa(Zemlja,Priroda), u kojima ljudska vrsta permanentno učestvuje, konzervirajući činove svoga delovanja simbolički krečom, akcentujući destruktivni put koji svakodnevno prolazimo,iznova i iznova.



***** Socijalno-angazovani aspekt ovog rada se odnosi na ličnu priču autora. Svakodnevno prolazim pored dvojice pripadnika Romske populacije, koji na obodu pijaca prodaju vreće sa starim hlebom i negašenim krečom u plastičnim kesama. Realizovanjem ove postavke, oni bi bili nesvesni učesnici, jer bi hleb i kreč bio kupljen kod njih,što bi na ekonomskom planu poboljšalo njihovu situaciju,a na sadržajno-angazovanom bi se skrenula pažnja na ljude koji se izdržavaju i zasnivaju svoju egzistenciju na ovoj vrsti delatnosti, u širokoj društveno socijalnoj lestvici pojavnosti. Znam naravno,da to ne rešava problem,ali makar i ovakav čin njihovo prisustvo čini vidljivim i društveno polemičkim.



Saša Petrović