Pretraga

Pako Baragan uveo je termin „Novi sajamizam“ da bi pokazao kako su aspekti „Novog institucionalizma“, koje su najviše sprovodili nezavisni kustosi, postali primenjivani u okviru sajmova umetnosti. Kustosi su počeli da se uključuju u sajmove umetnosti da bi generisali „novi način razumevanja i preformulisanja uloge sajma kao institucije i umetničke strukture“. Oni su, kako on tvrdi, pokušavali da sajmove učine nečim što je „delimično tržnica, delimično mesto sastajanja, delimično laboratorija, delimično pedagoška radionica i delimično kustoska platforma”.  Naime, čim je nastupio Novi institucionalizam, kao način „da se redefiniše savremena institucija umetnosti” odmah je  proglašen za novi model kustoske prakse, model 21. veka. Čim je je postao operativan u izlagačkim institucijama kao što su Roseum u Malmu, Pale de Tokio u Parizu, Platform Garanti centar za savremenu umetnost u Istanbulu, kunsthale Bergen i Kunstferajn u Minhenu, organizatori umetničkih sajmova našli su načina da neke od njegovih osobina integrišu u strukture događaja koje su producirali. Otkrili su potencijalni profit u tom načinu rada u kome su umetnici i njihove aktivnosti ugurani u konstrukt određen institucijom, koji obično služi tome da laska toj instituciji i obesnaži umetnike. Našli su načina da učine sajmove otvorenim za takve inicijative i, u isto vreme, sposobnim da apsorbuju i neutralizuju implementaciju njihovih metodologija, dok bi „zadržali sposobnost da brzo reaguju na kretanja u svetu umetnosti i konsolidaciju mreža umetnika, sa institucijom u centru”. Kustosi su bili, i još uvek su medijatori tog procesa. Da li time izdaju svoju profesiju, ili samo proširuju njen opseg delovanja?



Ulaz slobodan!