Pretraga

"Umetnik i muzej"



"Već prvi susret Roberta Hamerštila i Muzeja Vojvodine poprimio je dublji smisao. Učinio ih je prijateljima kojem je njegovo slikarstvo i univerzalnost pogleda dalo potpunost i posebnu vrednost. Odmah se osetila umetnikova želja da tom prijateljstvu da čvršći smisao.

A sve je počelo poklonom jednog triptiha koji je naslovio "Omaž svim majkama Vojvodine u Drugom svetskom ratu". Viđenjem rata kao opšteg zla u kome se prepliću tragične sudbine ljudi i naroda, a koju ni sam nije izbegao, nadvisio je mnoge istorijske stereotipe o njemu i bliskoj prošlosti. U suštini njegovih shvatanja preovlađuje ljubav, a ne težnja za istorijskom pravdom o kojoj su već podeljena i osećanja i mišljenja. O toj prošlosti napisao je svoja sećanja, ali se ona posebno prepoznaje u njegovom slikarstvu i ljubavi za prostor Vojvodine i rodni Vršac, koje smatra svojim i neiscrpnom umetničkom inspiracijom. Oni su uvek tamo gde je i on. Rano je spoznao da se od prošlosti ne može pobeći, ali se može oživeti identitet koji on pamti iz svog rodnog Vršca, posebno mirni suživot Srba, Nemaca i drugih naroda u njemu. Njegovo slikarstvo korespondira sa jednom drugom tradicijom koju je prekinuo surovi rat i za koju on ima istančaniji umetnički i etički senzibilitet."    

   Prof. dr Ranko Končar

"Snovi i sećanja Roberta Hamerštila"



"Kao protagonista savremene mitologije Hamerštil osnovne vrednosti svoje umetnosti nalazi u otkrivanju sopstvenih korena oslanjajući se prevashodno na duboka lična osećanja i talenat određujući, na taj način, sebe kao slikara i stvaraoca u odnosu na tematsku razuđenost u kojoj je motiv apsolutno podređena autentičnoj likovnoj ideji. Različite pojavnosti fenomena realnog života interpretirao je na svoj način, ilustrujući ne samo ono što vidi, već kako sam kaže i ono "što sam već video i duboko doživeo". Njegova spontanost u predstavljanju jedne slike drugačije stvarnosti jednaka je količini iskrenosti i jednostavnosti u načinu njene likovne artikulacije. Okviri njegovog programskog delovanja u osnovi sadrže realistički likovni koncept, naravno podrazumevajući ga strogo uslovno, sa elementima ekspresije i simbolizma boje.

Iako su Hamerštilove slike ispunjene oporom patinom tegobne usamljenosti i tamnih slutnji, one su istovremeno i svojevrstan likovni zapis o pripadanju celim svojim bićem, bićem mladosti, Vojvođanskoj ravnici i njenom podneblju kao ishodištu sopstvenih vizija o sveopštoj povezanosti osećanja ljubavi i harmonije, ali i mržnje i sila destrukcije.

Te slike, kao sekvence života ratnog i poratnog vremena, kod Hamerštila predstavljaju simbol patnji svih majki koje su izgubile svoje najdraže. To su slike iz života koje je umetnik zauvek poneo u svom sećanju i snovima i koje danas predstavljaju, u likovnoj transpoziciji, retrospekciju jednog prošlog sveta satkanog od ljudske patnje, bola, strepnje i nadanja. Ove vizije traumatičnih događaja iz detinjstva, Hamerštil na radikalan način i samo likovnim sredstvima transponuje u modernu sliku sveta, a ta njegova istina o strahotama prošlosti i ranama duše istovremeno predstavlja i vapaj za mirenjem i međuljudskom tolerancijom.

Motivi figuracije: ljudi, pasa i mačaka, prikazanih najčešće u enterijeru, situiranii su konceptom plakatskih i plošnih formi u likovnu predstavu obojenih površina. Čitav prizor obojen je čistim bojama koje svojim vizuelnim intenzitetom i psihološkim dejstvom dominiraju slikom. Aktivnost širokih namaza i bojenih površina ne retko premazanih crnom bojom, kao i stilizovane ljudske siluete istaknute u prvi plan potenciraju likovnu višeslojnost i idejnu višeznačnost ovog "slikarstva prizora". Redukcija likovnih sredstava ne osiromašuje Hamerštilov svet slike već naprotiv doprinosi njenoj opštoj funkciji. Na tim „slikama prizora“ vreme kao da je stalo i sve je na trenutak zaustavljeno kao da je njihov tvorac želeo da ih, poput pozornice tragičnih ljudskih sudbina, zauvek ovekoveči i unese u pamćenje posmatrača. Iako su te scene fiksirani "isečci stvarnog života", oni deluju vanvremeno a sugerišu svevremenost što Hamerštilovim delima daje značenje univerzalne likovne ideje. I pored opšteg utiska oporosti koji ova dela ostavljaju na posmatrača, u svom širem značenju ona nisu bez iskri optimizma i verovanja u moć pomirenja kao preduslova za ostvarenje večnog čovekovog sna o menjanju i promeni sveta, o jednom boljem i pravednijem svetu do kojeg se može doći, kako nas u to uverava Robert Hamerštil, jedino ako promenimo sami sebe."  

  Mile Ignjatović istoričar umetnosti



Robert Hamerštil  - Crtice iz biografije



1933.         Rođen u februaru u Vršcu u Banatu, od 1947. živi i radi u Austriji.

1950–1956.     Uči od svoga oca ikonopisca.

1956–1961.     Uči od prof. Gerde Matejka – Feldena, u Beču.

1963–1966.     Uči od Roberta Šmita, Gerharda i Avgusta Svobode.

1985.         Nagrađen titulom profesora slikanja, drvoreza, filozofije i pisanja.

        Počasni član asocijacije "Evropski umetnik e. V.", Velbert, Nemačka.

2006.         Primljen za počasnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.