Pretraga

Zorica Janković (1955-2014), rođena je 1955. godine u Požarevcu. Završila Srednju arhitektonsku školu u Beogradu 1974. godine. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Katedra vajarstva, Atelje skulptura u prostoru i arhitekturi, sa ocenom 10 iz glavnog stručnog predmeta, 1982. godine. Završila četiri semestra Poslediplomskih studija na Katedri vajarstva na programu „Skulptura kao integralni deo likovne strukture arhitektonskih oblika i prostora“. Redovni član Vajarske sekcije ULUPUDS-a, postala 1982. godine. Oblasti interesovanja: skulptura, skulptura u prostoru i arhitekturi, mamorijalna skulptura, sitna plastika i medaljerstvo. Od 1991. godine nastavnik je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu u zvanju docenta za predmet Primenjeno vajarstvo, a od 1996. godine u zvanju redovnog profesora vodi nastavu na predmetu Primenjeno vajarstvo, na Odseku primenjenog vajarstva za III, IV i V godinu, a kao mentor obavlja nastavu na magistarskim studijama. Šef Odseka primenjeno vajarstvo od 1997. do 1999. godine.



Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti, u tekstu za katalog je između ostalog istakao: „Vajarstvo Jankovićeve moglo bi se okvalifikovati kao recidiv estetizma pozne moderne, zaostao za „recentnim“ neoavangardnim trendovima. Antropomorfne skulpture Jankovićeve iz njene prve faze mogu poslužiti kao produkti vrednosnog sistema kome se svim silama suprotstavljala i promovisana „nova umetnička praksa“.  Delo umetnika nije dato samo sad i ovde, već uvek i svuda. Sa takvim uverenjem Jankovićeva je bez dileme i oklevanja ušla u svoju drugu, zrelu fazu. U čemu je razlika između njene prve i druge faze? U neočekivanoj, ali odlučno sprovedenoj promeni morfologije vajane forme. Iz samo njoj znanog razloga, Jankovićeva je geometrički pravilno određene gabarite svojih skulptura zamenila oblicima organske kakvoće, spletovima gipkih pipaka žive telesnosti koja aludira na spontano rastenje, razvijanje, rastezanje, vijuganje, nepredvidivo osvajanje prostora. U njenoj skulpturi pojavio se novi fenomen – diferencije spoljnog i unutarnjeg prostora. Zapremina obuhvaćena žilama rastyćih izdanaka forme postala je sactavni deo skulpture. To svojstvo činilo je osobitu karakteristiku vajanih objekata Jankovićeve.“



Izložba će trajati do 30. oktobra 2018. g.