Pretraga

Biti odgovoran i moralno čist.

Poštovati dostignuća drugih umetnika i njihove doprinose.

Kao umetnik biti iskren i duboko odan duhovnom nasleđu sredine u kojoj sam nastao, živeo i kao osuđenik na umetnost, proveo svoj život.

Ovo su životne maksime vajara Milije Glišića, koji je za nešto više od šest decenija svog stvaralačkog rada osmislio i načinio više od hiljadu crteža, skulptura, reljefa i plaketa.  Biljana Gačanović, istoričarka umetnosti i autorka teksta za katalog, o Glišićevom bogatom umetničkom opusu između ostalog je istakla:  „Milija Glišić pripada retkoj grupi umetnika kod kojih su teorija i stvaranje išli uvek zajedno. U njegovim skulpturama prepoznajemo pravu umetnikovu prirodu – jednostavnost i vitalnost. Njegovi estetski stavovi "čitljivi" su i sa njegovih skulptura, posebno onih nastalih u drugoj fazi njegovog stvaralaštva, fazi u kojoj je arhitektonsko i urbano mirio s biomorfnim oblicima.  Pre svega "čitamo" da se u Glišićevoj umetničkoj ličnosti prepliću Apolon, bog reda i lepote, i Dionis, bog pijanstva i umetničkog zanosa. Prvi traži samo pravu meru – odmereno, određeno i uobličeno, a drugi čezne za zanosom i nadahnućem. Pored dionizijskog načela (žudnje za lepotom), jednako prisutno kod Glišića je i apolonijsko načelo mere (ničeg previše)“.

Milija Glišić rođen je u Riljcu 1932. godine. Prvi koji je uočio njegov talenat i nagovorio ga da nastavi školovanje bio je bio je njegov profesor u Učiteljskoj školi Svetolik Lukić. Akademiju likovnih umetnosti završio 1961. godine u klasi profesora Jovana Kratohvila. Postdiplomske studije završio je 1963. godine u klasi profesora Ilije Kolarevića. Tema koja ga je preokupirala u svim fazama stvaranja je duhovni sadržaj čoveka i njegovo duhovno okruženje. Do 1971. godine bio samostalni umetnik. Tokom školske 1971/72. godine radio u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ a od 1972. god. predavao na likovnom odseku Više pedagoške škole. Univerzitetsku karijeru počeo 1975. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1975. do 1978. godine, bio asistent - profesor. Dva puta biran za docenta, a potom bio izabran za vanrednog, a zatim i za redovnog profesora. Do odlaska u penziju predavao je Vajanje, specijalnost rad na kamenu.

Član ULUSA bio od 1961, a LADE od 1965. godine.

Izložba će trajati do 29. maja 2018. g.