Umetnik

Prati umetnika

Pretraga

Retrospektivna izložba Božidara Mandića i Porodice bistrih potoka

NATRAG - Retrospektivna izložba Božidara Mandića i Porodice bistrih potoka (1969 – 2015) 17.septembar – 18.oktobar 2015. Autor i kustos: Nebojša Milenković, viši kustos MSUV, otvaranje: četvrtak, 17.septembar u 19h. Izložbu otvara: Prof. dr Zvonko Maković, istoričar umetnosti.

 


Porodica bistrih potoka je mala utopija. Šansa ovog čovecanstva je u malim a ne velikim utopijama. Svako treba izgraditi svoje ostrvo radosti i boljeg života izbegavajući totalitarizam kao neminovnost ovog sveta (kapitalizam, komunizam, tehno-fašizam). B.Mandić


Prva među pitanjima vezanim za umetničku i književnu delatnost i aktivizam Božidara Mandića i umetničke komune Porodica bistrih potoka ona su o (ne)mogućnostima postojanja pozitivnih umetničkih i društvenih utopija danas. O specificnoj (šezdesetosmaškoj, konceptualnoj, kempovskoj) veri u moc i snagu umetnosti da transformiše, ako već ne vreme i život sredine u kojoj se odvija ono svakako živote samih protagonista (kako stvaralaca tako i konzumenata) njihove umetnosti.

Na retrospektivnoj izložbi NATRAG u MSUV bice predstavljeni performansi, hepeninzi, objekti, umetnički i dokumentarni filmovi, pozorišna aktivnost i obimna dokumentacija Porodice bistrih potoka, kao i umetnička aktivnost Božidara Mandića u okviru novosadskog konceptualnog kruga u periodu pre osnivanja komune 1969 – 1977, kao i njegov knjževni i publicistički rad.



Budućnost sveta je u malim utopijama


Porodica bistrih potoka je mikro-utopija zasnovana na (re)afirmaciji stida kao i optimizmu i veri da svet u kom živimo može da bude/postane bolji. Osnovana 1977. na talasu klime velikog odbijanja kada je umetnik, pesnik, performer i dramaturg Božidar Mandić napustio Novi Sad i sa tadašnjom suprugom Brailom i njihovom petomesečnom cerkom Istom naselio se u selu Brezovica podno planine Rudnik. Napuštena kuća koju je kupio tada je postala središte ekološko umetničke komune Porodica bistrih potoka zasnovane na poštovanju i razvijanju ekologije, humanizma i kulture. Odlazak od ljudi za Boška Mandića predstavljao je najpouzdaniji način da se susretne sa sobom i to se do danas nije promenilo. Paralelno s konstituisanjem Komune, uvećavala se i porodica Mandić, tako 1978. na svet dolazi i cerka Aja a 1980. i sin Sun. Danas u Mandićevoj komuni, s većim ili manjim prekidima, živi dvadesetak (uglavnom mladih) ljudi koji u Porodici pronalaze vlastite načine da politiku zamene poetikom.


Između filozofije, umetnosti i poezije


Na stotinak kilometara od Beograda, u blizini Gornjeg Milanovca, Mandićevo živilište (s pet kuća sagrađenih od drveta, blata i kamena) prostire se na oko dva hektara zemlje, u središtu šume, okruženo s tri potoka. Iskustveno provodeći povratak elementarnoj kulturi, „smeštena“ na duhovnoj tromeđi izmeu filozofije, umetnosti i poezije, Porodica je mesto na kom se podučava individualnoj kulturi, harmoničnom životu čoveka i prirode, lepom odnosu sa biljkama i životinjama, poeziji, umetnosti, nenarativnom teatru, iskrenosti, hrabrosti, skromnosti, jednostavnosti, radu, sreći, tišini, ljubavi, sađenju luka i krompira, branju pečuraka... Počev od 1993. svakog 27. novembra Porodica dodeljuje i jedinstvenu Nagradu Porodice bistrih potoka pojedincima koji su se istakli doprinosom u očuvanju prirode (Nagrada se sastoji od plakete na dasci, litra izvorske vode, kilograma crnog hleba i novčanog iznosa od deset dinara), a od 2002. na Rudniku se organizuje i umetnički festival Šumes. Civilizacijski besmisao i krizu ideja vremena u kom živimo, u Porodici bistrih potoka nastoje da prevladaju iskustvenim traganjem za nečim što Mandić opisuje kao traganje za Dobom 5E. Jednostavnije, reč je o pokušaju da se život ove mikro-zajednice zasnuje na principima proizilazećim iz poštovanja ka: Ekologiji, Etici, Estetici, Erotici i Emociji. Osluškujući mirise oko svoje kuće, Mandić zna da se najveće tajne (uvek) nalaze u malim stvarima. U Porodici se praktikuje životna i umetnička filozofija zasnovana na harmonicnom odnosu Pojedinca i Planete, odnosno razvijanju svesti kako borba za planetu započinje upravo od pojedinca. Komuna je zasnovana na principima poštovanja individualnih sloboda,, podjednako koliko i na stalnom radu na afirmisanju potencijala slobode Drugog. U Porodici, kao svojevrsnom institutu slobode pod otvorenim nebom, zabranjene su samo tri stvari: meso, droga i agresija.



Pisma iz šume


U izložbenim prostorijama, smeštenim unutar kuća, funkcioniše Stalna postavka Muzeja Porodice bistrih potoka koju je posetilo više od 30.000 ljudi. Komuna je istovremeno i istraživacki kamp, umetničko-ekološki institut u kom se izvode predstave alternativnog Pozorišta u šumi, održavaju književne večeri, koncerti, predavanja... Takođe, jedna od bitnih aktivnosti je i svakodnevno igranje fudbala... Aktivnosti Porodice predstavljene su kroz 30 knjiga, dvadesetak pozorišnih predstava, 17 samostalnih i desetinama grupnih izložbi, nastupima na festivalima, književnim večerima, performansima i hepeninzima. Takođe, Mandić već više od deceniju svakog vikenda u Danasu objavljuje svoju kolumnu Pisma iz šume.


Teatar o teatru


Poslednjih godina Porodica je posebno aktivna na iskustvenom praktikovanju i izučavanju elementarnog (neverbalnog) teatra o teatru gde se, umesto klasične glume, u scenski fokus stavlja pokušaj da se, jednostavnim efektima, prenesu emocije i (unutrašnji) ritmovi i energije učesnika predstave. Trčanje i javno razgolićivanje (kako fizičko tako i mentalno) na sceni u fokusu imaju čoveka koji traga za odgovorima na pitanja koja se ne tiču toliko samog pozorišnog čina koliko mesta, sudbine i uloge umetnosti u životu (savremenog) čoveka. Konstatujuci kako se čitavog života bavi umetnošću koju ni sam ne razume Božidar Mandić zaokupljen je stalnim preispitivanjem mogućnosti za opstajanje permanentne avangarde. Među efekte njihovih pozorišnih nastupa unapred je uračunata i izvesna zbunjenost publike: Pozorište je slika koja postavlja pitanja. Viseći po granama stabala, posmatrajući prazninu vetra, zatečeni u tišini i miru, ne dozvoljavamo da nas ispuni letargija. Ne učimo da glumimo već da se ispoljavamo.


Iz intervjua N. Milenkovića s Božidarom Mandićem:


Revolucija koja ne ruši


Bodrijar je rekao da je učinjen savršen zlocin. Ubijena je stvarnost, a niko ne zna ko je ubica. Mislim da je moj život, barem malo posvećen stvaranju stvarnosti. U svemu tome Porodica bistrih potoka je samo mala paradigma. Može se živeti drugačije, utopije nisu nerealne. To je revolucija koja ne ruši, ali ni ne pristaje na ovakav svet koji sve više roni u plastični nesenzibilitet. Nema emocija, strasti, empatije, a čemu onda takav život služi. Moj život u šumi je, u stvari bunt protiv uspavanog čovečanstva i korporativne umetnosti. Zbog toga su moja dela po izvedbi gruba, hrapava i opozicija perfekciji mašine i tehnoloških obmana. Volim da kažem: Spas neće doci iz mašina, već iz šume. Jer kako kaže jedna poslovica - šuma je večna, drvo je propadljivo!... Tako smo mi jedno malo ostrvo koje kao u trezoru čuva ljudske osobine, ne uništava fenomen knjige, razmišlja o sporosti, solidarnosti, želi sve što ima da podeli, a ne da naplati.

To da se preselim u prirodu nije bila samo moja ideja, već cele komune. Ali ja sam jedini otišao i istrajao na tom putu. Vlada Kopicl kaže – ti si Božidare i onda bio najiskreniji u tome. Ta iskrenost nikada nije potpala pod sumnju. Nikada nisam posumnjao da neću uspeti i da to nije moj apsolutni put – život u prirodi, komuni i sa umetnošću. Kad me sada neko pita šta je Porodica Bistrih Potoka, ja odgovaram – koncept moderne umetnosti. To je rezimentna faza u kojoj sam sada. Sve što radim je stvaranje. Kada sadim šargarepu, perem patos, primam goste, kosim travu, pišem, igram predstave... Sve je to potraga za umetnošću koja ne napušta svoju istinu i stvarnost. Izvorna energija je inspirativ za takav položaj i moj status u ovom vremenu. Umetnik danas, to je USAMLJENIK U APOKALIPSI. Svatio sam da je jedno od rešenja kako izaći iz svih lavirinata našeg doba, zajednica, komuna... Mali svet, tvoja država u kojoj osmišljavaš slobodu kroz umetnost, i umetnosti nudiš slobodu. Posle trideset osam godina života u prirodi (posle mnogo lepih i teških trenutaka) svako jutro osećam kao novo buđenje... Kao prvi dan u šumi. Inspirativno.


 

Datum objavljivanja: 11.09.2015.